Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi

Sedam godina nakon što je obavezno služenje vojnog roka obustavljeno odlukom Narodne skupštine, Predsednik Srbije najavio je mogućnost ponovnog uvođenja, odnosno odmrzavanja vojne obaveze. Ovu važnu društvenu temu, koja se tiče svih građana, važno je razmotriti kako u odbrambenom, tako i ekonomskom i političkom kontekstu.

Prema analizi koju je samo Ministarstvo odbrane izradilo, a tadašnji ministar odbrane predstavio na sednici Narodne skupštine u novembru 2016. godine, prva godina vraćanja vojnog roka koštala bi 70 milijardi dinara, odnosno oko 600 miliona evra. Toliko otprilike iznosi čitav vojni budžet Srbije za 2018. godinu. Prethodnih dana zvaničnici su iznosili u javnost i drugačije procene po kojima bi cena ponovnog uvođenja vojnog roka bila od 90 do 130 miliona evra, u zavisnosti od dužine trajanja obuke.

Kako bi se uopšte moglo govoriti o ceni ili dužini trajanja obuka, neophodno je odlučiti se za model služenja vojnog roka. U većini zemalja koje imaju obavezan vojni rok, primenjen je kombinovani model, gde vojni obveznici služe samo kao dopuna profesionalnoj vojsci. U određenim zemljama poput Danske ili Litvanije sa kombinovanim modelom, vojni obveznici ne moraju nužno služiti vojni rok, s obzirom na to da se određuje potreban broj regruta, koji se prvenstveno popunjava dobrovoljcima. To je tzv. ograničena vojna obaveza, gde najčešće mali procenat onih podložnih vojnoj obavezi zapravo odlazi na služenje vojnog roka (npr. početkom 2018. godine u Danskoj oko 98% regruta bili su dobrovoljci). Međutim, o tipu vojnog roka, kao ni o sudbini profesionalnih vojnika u Srbiji, do sada nije bilo reči u javnosti.

Bez obzira na spekulacije i procene o tačnoj cifri koliko bi vraćanje vojnog roka koštalo, jasno je da bi takav potez doneo veliki finansijski teret Ministarstvu odbrane, te se čini da je takav potez neizvodljiv u bliskoj budućnosti. Pitanje je odakle bi se dodatna sredstva obezbedila, kao i da li je neophodnije ulaganje za druge potrebe sistema odbrane ili ostala javna dobra, poput infrastrukture, zdravstva, obrazovanja i slično.

Sa kojim pretnjama se Srbija susreće?

Drugo pitanje koje se javlja nakon najave o mogućnosti ponovnog uvođenja vojnog roka jeste sa kakvim se novim bezbednosnim izazovima i rizicima Srbija suočava, pa je vojna obaveza potrebna za povećanje nacionalne bezbednosti. Kroz primere drugih država koje su vratile obavezu služenja vojnog roka može se zaključiti da su se one na takav korak odlučivale nakon procene da se suočavaju sa spoljnim pretnjama. U Evropi se percepcija bezbednosnih pretnji promenila nakon izbijanja konflikta u Ukrajini i aneksije Krima 2014. godine. Nakon toga, došlo je do buđenja rasprave o vojnom roku u mnogim evropskim zemljama, a pojedine države, poput same Ukrajine, kao i Švedske i Litvanije, su to i učinile u poslednjih nekoliko godina. Samim tim, vraćanje vojnog roka bilo je u direktnoj vezi sa procenom pretnje koja dolazi spolja, što je u ovom slučaju bila blizina vojno nadmoćne Rusije. Slično tome, neke države zadržavaju (Turska, Kipar, Grčka) ili po prvi put uvode (Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar) vojnu obavezu zbog tekućih konflikata u svom okruženju.

Prirodno se nameće pitanje sa kakvim bezbednosnim pretnjama se Srbija suočava, a koje zahtevaju jačanje odbrambenih kapaciteta na taj način. Zvaničnici nijednom prilikom nisu doveli potrebu za regrutnom vojskom u vezu sa pretnjom od spoljne agresije ili mogućnošću konflikta u regionu. U više navrata propuštene su prilike da se jasno odredi i građanima razjasni spoljnopolitički i bezbednosni pravac kom Srbija teži, a u sklopu toga da se šira i stručna javnost konsultuje oko glavnih izazova, rizika i pretnji po bezbednost. Vraćanje teme vojnog roka na dnevni red u ovom trenutku se pre može protumačiti kao slanje određenog političkog signala, nego kao argument zasnovan na sveobuhvatnoj analizi ekonomskih i bezbednosnih interesa Srbije.

Bez vraćanja vojnog roka u nacrtima strateških dokumenata

Pre samo par meseci Ministarstvo odbrane formalno je sprovelo javnu raspravu o nacrtima nove Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane. U samim dokumentima, kao i tokom javne rasprave, nije bilo ni reči o potrebi reaktivacije obaveznog služenja vojnog roka. Nacrti strategija uvode nov koncept, totalnu odbranu, koji je nedovoljno precizno objašnjen kao “integralno i pravovremeno angažovanje svih subjekata odbrane […] i sprovodi se u miru, vanrednom stanju i ratu”. Kada je tokom javne rasprave postavljeno pitanje da li bi taj model podrazumevao vraćanje vojne obaveze, zvaničnici Ministarstva odbrane su odgovorili odrečno i naglasili da se taj koncept odnosi pre svega na civilnu zaštitu. Takođe, u nacrtu Strategije odbrane naglašeno je da će Srbija, kao neutralna država, nastaviti da jača profesionalnu i efikasnu vojsku.

Da li obavezni vojni rok može da nadomesti odliv profesionalaca?

Argument o uvođenju vojnog roka pojedini mediji potkrepljuju i rezultatima više istraživanja javnog mnjenja, prema kojima čak dve trećine stanovništa pozitivno ocenjuje vraćanje vojne obaveze. Ne ulazeći u kredibilitet i metodološku ispravnost tih istraživanja, važno je napomenuti da navodnoj spremnosti građana da se upuste u služenje vojnog roka protivreče podaci o broju dobrovoljaca koji su se zaista odlučili na takav korak od 2011. godine do sada. U proteklih 7 godina, prema medijskim procenama i javno dostupnim informacijama, svega oko 11.000 muškaraca i žena se prijavilo u kasarne za dobrovoljno služenje vojnog roka. Takođe, treba naglasiti da većina dobrovoljaca pristupa tome u potrazi za poslom, odnosno kako bi ušli u bazu za prijem profesionalnih vojnika.

U drugim državama, poput Danske ili Litvanije, uslovi rada i naknade za služenje vojnog roka su na visokom nivou, te već godinama nije bilo potrebe za angažovanjem ljudi izvan baze dobrovoljaca. S druge strane u Srbiji, prema medijskim izveštajima, vojsku na godišnjem nivou napusti oko 1.600 profesionalaca, zbog niskih plata, loših uslova rada, korupcije itd. Pored toga, sve češće se mogu čuti primeri odlaska oficirskih kadrova na visokim pozicijama, koji se nakon dugogodišnjeg služenja odlučuju da napuste sistem nezadovoljni uslovima rada. U tom kontekstu važno je razmotriti da li se obaveznim vojnim rokom može nadomestiti odliv profesionalaca, kako bi takav korak uticao na operativne sposobnosti vojske i konačno kolika će biti cena takvog pristupa na duže staze. Na primer, u javnosti se govori i o nedostatku pilota ili vozača tenkova, a upravljanje borbenim vozilima predstavlja tipičan primer zadatka u kom regruti na služenju obaveznog vojnog roka neće moći da odmene profesionalce.

Ministarstvo odbrane je objavilo da je pristupilo izradi nove analize troškova za ponovno uvođenje vojnog roka. Bilo bi poželjno upoznati javnost sa rezultatima te analize i organizovati široku društvenu raspravu o ovoj temi pre donošenja odluke o vraćanju obaveznog vojnog roka. Potrebno je pre svega postići društveni konsenzus oko bezbednosnih izazova, rizika i pretnji sa kojima se Srbija suočava, a zatim na osnovu toga analizirati strateške odgovore i potrebu obaveznog služenja vojske.