PUBLIKACIJE

SFRJ je imala dobro opremljene, dobro obučene i snažne oružane snage koje su, po mnogim ocenama, predstavljale po snazi četvrtu oružanu silu u Evropi. Osnovni zadatak vojske ustavno je određen na sličan način u SFRJ i SRJ – "da štite nezavisnost, suverenitet i celokupnost ovim Ustavom utvrđenog društvenog uređenja."

Izuzetost VJ od demokratske civilne kontrole direktan je proizvod načina utemeljenja i funkcionisanja SR Jugoslavije. Dublji se, pak, koreni toga nalaze u civilno-vojnom nasleđu srpskog i jugoslovenskog društva.

Rasprave o načinima na koje vlade kontrolišu oružane snage imaju dugu tradiciju. To je pitanje nedavno, mada je već dugo smatrano rešenim, doživelo neku vrstu renesanse. Pojava posthladnoratovskih demokratija u istočnoj i centralnoj Evropi bila faktor koji je najviše uticao da dođe do takvog razvoja.Suštinski problem restrukturiranja oružanih snaga u tim društvima odnosi se na pitanje kako učiniti da vojska koja koristi silu prinude bude u službi legitimnih, demokratski utvrđenih ciljeva, a da pritom ne bude ugrožena njena profesionalna autonomija bez koje ne može efikasno da obavlja posao.

Sloveniji je, čak i u vreme bivše zajedničke države Jugoslavije, bila izražena senzibilnost na mešanje vojske u civilne poslove, kao i na pokušaje militarizacije društva. Javnost je često bila kritički nastrojena prema vojnoj organizaciji, a takvi njeni stavovi su naročito došli do izražaja u drugoj polovini '80-ih godina.

Jedan od oblika kontrole rada policije je u upravnom sporu. Meñutim, i tada u pojedinim oblastima sudovi su sporo rešavali ili presuđivali na štetu građana zbog formalnih propusta, ohrabrujući time nastavak nezakonitog ponašanja organa i ovlašćenih lica unutrašnjih poslova.

PUBLIKACIJE

U okviru procesa svestrane društvene (političke i ekonomske) tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama, ustavno i zakonsko regulisanje položaja vojske u političkom sistemu jedan je od bitnih indikatora ostvarenog nivoa demokratizacije.

Postojeća civilna kontrola vojske i policije na teritoriji SRJ je ozbiljno nedostatna, pravno uveliko prazna, a, praktično, i ono što postoji na tome planu iz različitih razloga slabo fukcioniše, ne sprovodi se dosledno i uredno.

Državna zajednica Srbije i Crne Gore ne može postati demokratska bez korenite reforme nasleđenog sektora bezbednosti. To, ujedno zahteva razvoj ustavnih i zakonskih procedura i instrumenata za demokratsku civilnu kontrolu oružanih snaga – vojske, policije, tajnih službi i paravojnih snaga. Po tempu uspešnog rešavanja ova dva, temeljna zadatka porašće i izgledi za bezbednosnu integraciju Srbije i Crne Gore u evroatlantsku zajednicu (EU i NATO). Sadržaj ovog Zbornika je centriran oko dve ključne teme: reforma sektora bezbednosti i reforma oružanih snaga.