PUBLIKACIJE

U okviru procesa svestrane društvene (političke i ekonomske) tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama, ustavno i zakonsko regulisanje položaja vojske u političkom sistemu jedan je od bitnih indikatora ostvarenog nivoa demokratizacije.

Postojeća civilna kontrola vojske i policije na teritoriji SRJ je ozbiljno nedostatna, pravno uveliko prazna, a, praktično, i ono što postoji na tome planu iz različitih razloga slabo fukcioniše, ne sprovodi se dosledno i uredno.

Državna zajednica Srbije i Crne Gore ne može postati demokratska bez korenite reforme nasleđenog sektora bezbednosti. To, ujedno zahteva razvoj ustavnih i zakonskih procedura i instrumenata za demokratsku civilnu kontrolu oružanih snaga – vojske, policije, tajnih službi i paravojnih snaga. Po tempu uspešnog rešavanja ova dva, temeljna zadatka porašće i izgledi za bezbednosnu integraciju Srbije i Crne Gore u evroatlantsku zajednicu (EU i NATO). Sadržaj ovog Zbornika je centriran oko dve ključne teme: reforma sektora bezbednosti i reforma oružanih snaga.

Zbornik radova čine sabrane autorizovane diskusije i saopštenja sa medjunarodne naučne konferencije „Izgledi za bezbednosno uključenje SR Jugoslavije u evroatlansku zajednicu", održane 21. i 22. septembra 2001. godine, u Beogradu, u organizaciji BCBP i radovi proistekli iz medjunarodnog seminara „SR Jugoslavija i Partnerstvo za mir – očekivanja i izgledi", koji je u organizaciji Instituta za evropske studije iz Beograda, održan od 16. do 18. janura 2002. godine, u Beogradu.

Izbornim izgonom Miloševića grañani su Jugoslavije i Srbije konačno izborili priliku da malo i sami porade na sopstvenoj bezbednosti. Ključni su korak napravili 5. oktobra 2000. godine izbegavši unutrašnje sukobe i meñusobno nasilje. Nakon toga, brzim su smirivanjem tla umanjeni unutrašnji rizici po bezbednost države, društva i građana. Rizici, meñutim, nisu nestali. Izmenilo se njihovo poreklo i priroda, te se danas u Srbiji iscrtava drugačija riziko-mapa.

Između vojske, političkih elita i građanstva u društvenoj praksi civilno-vojni odnosi mogu se ispoljiti u obliku podele nadležnosti i kontrole jednog nad drugim ili u obliku saradnje i saglasnosti. Drugi vid odnosa je poželjniji i povoljniji, obezbeđuje veću efikasnost sistema odbrane, ali ga je težko ostvariti u praksi.

Nova vlast je svoje bavljenje vojskom i policijom svela na uspostavu političke kontrole nadnjima. Od 5. oktobra 2000. godine do danas DOS nije nadležnim parlamentima i javnosti predočio ikakav plan za preobražaj nasleđenih organizacija. Štaviše, centralni posednici moći u DOS do sada nisu javno evidentirali čak ni manjak normativnih pretpostavki za stavljanje vojske i policije pod demokratsku kontrolu.

Ne postoji nijedan region na evropskom kontinentu kao Balkan koji je suočen sa različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama. Rešavanje tih izazova zahteva pomirenje različitih naroda. Trenutno je mirno stanje na Balkanu sa sporadičnim nasilnim događajima. Nepostojanje konflikta rezultat je prisustva međunarodne zajednice. U zborniku su predočeni radovi ključnih autora u poslednjoj deceniji o bezbednosnim temama.

Otrežnjujuća slika o neskladu ustava na saveznom i republičkom nivou, dvosmislena legislativa koja rezultira nedovoljno odredjenim nadležnostima i odnosima medu institucijama, nedovoljno transparentnim procedurama za donošenje odluka, neadekvatno zaštićenim ljudskim pravima, i značajnim prostorom za neodgovornu i nekontrolisanu upotrebu bezbednosnih institucija od izvršne vlasti.