PODELITE
Vest:
Sistem bezbednosti neophodno je definisati i urediti Ustavom
Sistem bezbednosti je javno dobro, a pojam vanrednog stanja, uloga Saveta za nacionalnu bezbednost i misije vojske, policije i službi moraju biti definisane Ustavom, glavni su zaključci stručnih konsultacija koje je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku 20. novembra 2017. u Hotelu Excelsior. Konsultacije su organizovane u cilju izrade predloga […]
Sistem bezbednosti je javno dobro, a pojam vanrednog stanja, uloga Saveta za nacionalnu bezbednost i misije vojske, policije i službi moraju biti definisane Ustavom, glavni su zaključci stručnih konsultacija koje je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku 20. novembra 2017. u Hotelu Excelsior.
Konsultacije su organizovane u cilju izrade predloga za izmene i dopune Ustava u oblasti bezbednosti, a u njima su učestvovali predstavnici akademske zajednice, državnih institucija i civilnog društva. Učesnici su pozdravili inicijativu za bavljenje ovom temom, primetivši da je ovo prva javna diskusija o ustavnom uređenju sektora bezbednosti. Promene Ustava su najavljene Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine i Akcionim planom za poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava).
Uslovi proglašenja ratnog i vanrednog stanja moraju postati deo ustavne materije, zbog važnosti koje imaju na sistem bezbednosti i uživanje ljudskih prava, a rad Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je sekretar Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne Skupštine Milan Čuljković.
Učesnici su diskutovali i o ideji za kreiranja spiskova apsolutnih prava i propisivanja vremenskog ograničenja vanrednog stanja. Prof. dr Dejan Pavlović sa Fakulteta političkih nauka ukazao je da empirijska istraživanja ukazuju da navođenje pojedinačnih apsolutnih prava u Ustavu imaju negativne posledice po ostvarivanje tih prava, i izrazio mišljenje da je za zaštitu dovoljna garancija primata ratifikovanih međunarodnih konvencija u Ustavu.
Pojam “bezbednosti” se u Ustavu koristi na različite načine koji su podložni tumačenju, zbog čega je neophodno ujednačavanje termina javne, nacionalne i ljudske bezbednost, dodala je Prof. dr Svetlana Stanarević sa Fakulteta bezbednosti.
Učesnici su se saglasili i da bi Ustav trebalo da obezbedi demokratsku i civilnu kontrolu i nadzor nad čitavim sistemom nacionalne bezbednosti, a posebno nad Vojskom Srbije, policijom, službama bezbednosti i drugim državnim organima koji imaju ovlašćenja za upotrebu sile, uz obavezu donošenja posebnog zakona o tome.
Tagovi: ..., bezbednost, bezbednosti, imaju, nacionalnu, nacionalnu bezbednost, neophodno, prava, sistem, stanja, učesnici, urediti, ustavu, vanrednog, vanrednog stanjaustavom, Vesti
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 22.08.2024.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Veliki broj neosnovanih privođenja i pritvaranja građana poslednjih nedelja praćen je propagandnom ofanzivom protiv navodnih stranih plaćenika koji u interesu neprijateljskih zemalja ruše državni poredak. Cilj takvih manipulacija koje plasiraju predstavnici vlasti i njoj bliski mediji je da se opravda represija prema političkim neistomišljenicima i da se građani strahom odvrate od učestvovanja u legitimnim i legalnim protestima.
Datum: 14.05.2024.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
U Beogradu, 14. maja 2024. godine predstavljena je Majska platforma - inicijativa građanskog društva nastala iz potrebe da kao zajednica dođemo do odgovora na teška pitanja nakon tragičnih događaja sa kojima se naše društvo suočilo u maju 2023.
Datum: 28.02.2024.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Poludnevna konferencija pod nazivom „Iza kulisa balkanskih odbrambenih politika“, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku, bila je prilika da se razgovara o nalazima najnovijeg izdanja Balkanskog monitora odbrane (Balkan Defence Monitor).