08.12.2017.

PODELITE

Vest:

Sistem bezbednosti neophodno je definisati i urediti Ustavom

Sistem bezbednosti je javno dobro, a pojam vanrednog stanja, uloga Saveta za nacionalnu bezbednost i misije vojske, policije i službi moraju biti definisane Ustavom, glavni su zaključci stručnih konsultacija koje je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku 20. novembra 2017. u Hotelu Excelsior. Konsultacije su organizovane u cilju izrade predloga […]

Sistem bezbednosti je javno dobro, a pojam vanrednog stanja, uloga Saveta za nacionalnu bezbednost i misije vojske, policije i službi moraju biti definisane Ustavom, glavni su zaključci stručnih konsultacija koje je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku 20. novembra 2017. u Hotelu Excelsior.

Konsultacije su organizovane u cilju izrade predloga za izmene i dopune Ustava u oblasti bezbednosti, a u njima su učestvovali predstavnici akademske zajednice, državnih institucija i civilnog društva. Učesnici su pozdravili inicijativu za bavljenje ovom temom, primetivši da je ovo prva javna diskusija o ustavnom uređenju sektora bezbednosti. Promene Ustava su najavljene Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine i Akcionim planom za poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava).

Uslovi proglašenja ratnog i vanrednog stanja moraju postati deo ustavne materije, zbog važnosti koje imaju na sistem bezbednosti i uživanje ljudskih prava, a rad Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je sekretar Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne Skupštine Milan Čuljković.

„Savet za nacionalnu bezbednost ne treba kao do sada da bude najviše, već jedino koordinaciono telo za pitanja bezbednosti Republike Srbije. Njegov rad treba urediti, ali ne u posebnom zakonu, već u integralnom Zakonu o sistemu bezbednosti“, naveo je Čuljković.

Učesnici su diskutovali i o ideji za kreiranja spiskova apsolutnih prava i propisivanja vremenskog ograničenja vanrednog stanja. Prof. dr Dejan Pavlović sa Fakulteta političkih nauka ukazao je da empirijska istraživanja ukazuju da navođenje pojedinačnih apsolutnih prava u Ustavu imaju negativne posledice po ostvarivanje tih prava, i izrazio mišljenje da je za zaštitu dovoljna garancija primata ratifikovanih međunarodnih konvencija u Ustavu.

Pojam “bezbednosti” se u Ustavu koristi na različite načine koji su podložni tumačenju, zbog čega je neophodno ujednačavanje termina javne, nacionalne i ljudske bezbednost, dodala je Prof. dr Svetlana Stanarević sa Fakulteta bezbednosti.

Učesnici su se saglasili i da bi Ustav trebalo da obezbedi demokratsku i civilnu kontrolu i nadzor nad čitavim sistemom nacionalne bezbednosti, a posebno nad Vojskom Srbije, policijom, službama bezbednosti i drugim državnim organima koji imaju ovlašćenja za upotrebu sile, uz obavezu donošenja posebnog zakona o tome.

POVEZANI SADRŽAJ

  • Datum: 22.08.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Veliki broj neosnovanih privođenja i pritvaranja građana poslednjih nedelja praćen je propagandnom ofanzivom protiv navodnih stranih plaćenika koji u interesu neprijateljskih zemalja ruše državni poredak. Cilj takvih manipulacija koje plasiraju predstavnici vlasti i njoj bliski mediji je da se opravda represija prema političkim neistomišljenicima i da se građani strahom odvrate od učestvovanja u legitimnim i legalnim protestima.

  • Datum: 14.05.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    U Beogradu, 14. maja 2024. godine predstavljena je Majska platforma - inicijativa građanskog društva nastala iz potrebe da kao zajednica dođemo do odgovora na teška pitanja nakon tragičnih događaja sa kojima se naše društvo suočilo u maju 2023.

  • Datum: 28.02.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Poludnevna konferencija pod nazivom „Iza kulisa balkanskih odbrambenih politika“, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku, bila je prilika da se razgovara o nalazima najnovijeg izdanja Balkanskog monitora odbrane (Balkan Defence Monitor).