Sport kao mesto nasilja

Kontekst nasilja u Srbiji, koji uključuje nasleđe međuetničkog konflikta i opšteg moralnog kraha društva, stalno se zanemaruje, a rešenja se traže na „strani“ represije, zaključak je predavanja koje su istraživači BCBP održali polaznicima programa „Razumevanje i borba protiv ekstremizma u Srbiji“.

„Nakon tragičnih događaja iz 2009. i 2010. godine značajno vreme i energija investirani su u razmatranje načina borbe protiv pojave nasilja u sportu. Komentatori, istraživači i donosioci odluka su propustili da primete kako je nasilje evoluiralo – kako više nije vezano samo za fudbal, već i sportove poput košarke, rukometa ili vaterpola; zatim. Incidenti se sve češće beleže i na utakmicama mlađih kategorija, gde su vinovnici treneri i roditelji“, upozorio je Savković.

Istraživači BCBP su sa učesnicima programa raspravljeni neki od odgovora zabeleženih tokom fokus grupe sa navijačima, koju je CeSID organizovao za potrebe istraživanja BCBP „“. Pokazalo se da navijači ispoljavanje nasilja vide kao opravdani izraz nezadovoljstva zbog opšteg stanja u društvu. Ujedno, oni skloniji nasilju uglavnom zagovaraju tradicionalne i konzervativne stavove. Jedinstveni su u mržnji prema drugačijem – bilo da je reč o LGBT, romskoj, bošnjačkoj ili albanskoj populaciji.

„Naročito je važno to da se sportske dvorane koriste kao alternativni politički prostor za artikulaciju ideologija i ekstremnih političkih stavova, dok su (pojedine, ne sve) navijačke grupe predvođene pojedincima sa debelim dosijeima i otvoreno šovinističkim stavovima“, još jednom je Savković skrenuo pažnju na zabrinjavajuće pojave.

Dok je u pojedinim zemljama – pre svih, Nemačkoj, Belgiji i Holandiji – pokušano sa primenom pojedinih alternativnih mera kako bi se suzbilo nasilje, više je prepreka koje stoje na putu sličnim naporima u Srbiji.

Pre svega, neophodno je odvojiti tzv. rizične grupe (navijače) od onih koji to nisu, a zatim, uspostaviti i poboljšati veze koje postoje između klubova i organa reda. Najzad, treba uložiti sredstva u obnovu stadionske i dvoranske infrastrukture“, istakao je Đorđević.

Da se ne bi sve svelo na represiju, istraživači BCBP su se složili kako je neophodno raditi više sa mladima, ne bi li se njihovi stavovi na vreme izgradili (odnosno korigovali) i to tako što će usvojiti pozitivne, konstruktivne obrasci ponašanja. Razmena informacija između ključnih aktera, efikasna i brza reakcija organa reda – naročito pravosuđa – ostaje, međutim, prioritet politike.