Stepen reformisanosti bezbednosnih službi oslikava stanje demokratije u državi

{image1}

Službe bezbednosti je neophodno što pre zakonski urediti u cilju demokratizacije društva, glavni je zaključak javne rasprave pod nazivom Ključne tačke reformi službi bezbednosti Srbije, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) 28. septembra 2017. godine.

U uvodnom obraćanju direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je istakla da BCBP od svog osnivanja kontinuirano prati reformu službi bezbednosti i da je prošle godine predstavio alternativni Model zakona o službama bezbednosti Republike Srbije.

Važnost uključivanja i državnih i nedržavnih aktera naglasio je i predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić.

Jedno od rešenja za unapređenje postojećeg sistema predstavljalo bi i spajanje dve vojne službe (Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agenciju) u jednu instituciju, čime bi se pospešila obaveštajna komponenta bezbednosnog rada.

{image2}

Ustav nije jasno definisao koncept rada bezbednosnih službi, a pravni okvir koji uređuje ovu oblast je oduvek bio loš, istakao je Svetko Kovač, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije.

Ferenc Katrein, bivši glavni savetnik direktora Službe za zaštitu ustava Mađarske, dodao je da službe nemaju stalnu potrebu za policijskim ovlašćenjima i dodao da u Mađarskoj bezbednosne agencije sa policijom sarađuju, ali da se ne mešaju u njihov posao.

Na rasprava o unapređenju uređenosti bezbednosno-obaveštajnog sistema koja je privukla veliku pažnju javnosti i medija govorilo se i o potencijalnom uticaju ruskih službi na funkcionisanje pojedinih Balkanskih država, ali i o stalnoj opasnosti od politizacije ovih državnih organa.

Održavanje konferencije podržala je Ambasada Kraljevine Holandije kroz projekat „LEGASI – Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema”, u okviru MATRA programa.

Pisanju izveštaja sa događaja doprineo stažista BCBP Strahinja Sičev.