28.09.2017.

PODELITE

Vest:

Stepen reformisanosti bezbednosnih službi oslikava stanje demokratije u državi

{image1} Službe bezbednosti je neophodno što pre zakonski urediti u cilju demokratizacije društva, glavni je zaključak javne rasprave pod nazivom Ključne tačke reformi službi bezbednosti Srbije, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) 28. septembra 2017. godine. U uvodnom obraćanju direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je istakla da BCBP od svog ...

{image1}

Službe bezbednosti je neophodno što pre zakonski urediti u cilju demokratizacije društva, glavni je zaključak javne rasprave pod nazivom Ključne tačke reformi službi bezbednosti Srbije, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) 28. septembra 2017. godine.

U uvodnom obraćanju direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je istakla da BCBP od svog osnivanja kontinuirano prati reformu službi bezbednosti i da je prošle godine predstavio alternativni Model zakona o službama bezbednosti Republike Srbije.

„Izradi Modela ovog zakone se pristupilo zato što se ispostavilo da su stara rešenja prevaziđena, da ne nude odgovore na aktuelna pitanja. Sam model je izrađen u saradnji sa velikim brojem javnih i privatnih institucija“, navela je Stojanović Gajić.

Važnost uključivanja i državnih i nedržavnih aktera naglasio je i predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić.

„Neophodno je decentralizovati vršenje kontrole nad bezbednosnim i obaveštajnim službama – one moraju biti nezavisne od izvršne vlasti, ali ih takođe moraju nadzirati ljudi koji su kvalifikovani za taj posao. Jedno od rešenja jeste uvođenje Tehničko-operativnog centra koja bi bio nezavistan od postojećih službi, a koja bi im pružala usluge tajnog nadzora uz nalog pravosuđa, što bi ujedno smanjilo i troškove i prostor za zloupotrebe“, rekao je Hadžić,

Jedno od rešenja za unapređenje postojećeg sistema predstavljalo bi i spajanje dve vojne službe (Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agenciju) u jednu instituciju, čime bi se pospešila obaveštajna komponenta bezbednosnog rada.

{image2}

Ustav nije jasno definisao koncept rada bezbednosnih službi, a pravni okvir koji uređuje ovu oblast je oduvek bio loš, istakao je Svetko Kovač, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije.

„Jedan od najvećih nedostataka predstavljaju policijska ovlašćenja kojim raspolažu Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija. Policijska ovlašćenja bi trebala da im budu dostupna samo ukoliko se bave slučajevima terorizma, organizovanog kriminala, direktnim pretnjama državi. Problem predstavlja činjenica da je koncept „pretnje ili štete po državu“ isuviše slabo definisan“, zaključio je Kovač.

Ferenc Katrein, bivši glavni savetnik direktora Službe za zaštitu ustava Mađarske, dodao je da službe nemaju stalnu potrebu za policijskim ovlašćenjima i dodao da u Mađarskoj bezbednosne agencije sa policijom sarađuju, ali da se ne mešaju u njihov posao.

„I u Mađarskoj se teško ostvaruje kontrola službi. Komitet za kontrolu koje je predvodila parlamentarna opozicija nije imao neophodnu stručnost za ovaj posao. Ukrupnjavanje službu bi omogućio bolju komunikaciju svih komponenti bezbednosnog sistema“, smatra Katrein.

Na rasprava o unapređenju uređenosti bezbednosno-obaveštajnog sistema koja je privukla veliku pažnju javnosti i medija govorilo se i o potencijalnom uticaju ruskih službi na funkcionisanje pojedinih Balkanskih država, ali i o stalnoj opasnosti od politizacije ovih državnih organa.

Održavanje konferencije podržala je Ambasada Kraljevine Holandije kroz projekat „LEGASI – Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema”, u okviru MATRA programa.

Pisanju izveštaja sa događaja doprineo stažista BCBP Strahinja Sičev.

Tagovi: ..., agencije, bezbednosnih, bezbednosno, demokratije, državi, oslikava, posaodemokratije, reformisanosti, službe, službi, stanje, stepen, Vesti

POVEZANI SADRŽAJ