Istraživač i koordinator istraživanja BCBP Predrag Petrović učestvovao je na međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Jačanje nadzora bezbednosno-obaveštajnih službi na Zapadnom Balkanu“, održanoj 2. decembra 2011, u Holandskom institutu za međunarodne odnose Cligendeal. Petrović je u svom izlaganju govorio o delotvornosti raznovrsnih metoda nadzora rada bezbednosno-obaveštajnih službi koji stoje na raspolaganju različitim nadzornim i kontrolnim telima u Srbiji, te je ukazao na to koje su najveće prepreke u postizanju delatne kontrole ...

Nakon usvajanja Strategije, otvorena su tri pravca delovanja i oni su sad ili već pokrenuti ili su u pripremi. Reč je od Beloj knjizi odbrane, Vojnoj doktrini i Pregledu odbrane.

Zemlje Jugoistočne Evrope ušle su u proces tranzicije, a da prethodno nisu imale bilo kakvu demokratsku društvenu i političku tradiciju civilno-vojnih odnosa. U ovim zemljama nije bilo ni neophodnih pravnih osnova za reformu sektora bezbednosti, unutar koje je demokratska civilna kontrola samo jedna komponenta.

Izbegavši da odmah po rušenju Miloševića građane suoče sa porazom i njegovim posledicama, nove su elite napravile prvu veliku grešku. Zato jer su propustile priliku da im jasno kažu da Srbiji preti ekonomski, socijalni i politički slom. A onda, i da je to nužna i krajnja posledica ne samo poraza već i čitavog ratnog poduhvata. U skladu sa tim, oni su potom, i to je njihova druga velika greška, propustili da građane jasno suoče sa visokom cenom koju će ovi morati da plate za reformu društva i države.

Problem vojne obaveze vojnih obveznika nije samo pravni problem, već je prerastao u ozbiljan politički problem. Neće se valjda suditi tolikom broju ljudi? A izjave nekih visokih funkcionera da neće biti hapšenja samo unose dodatnu konfuziju u ovaj problem, jer ni jedan ministar, pa ni ministar odbrane, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike nisu ovlašćeni da odlučuju da li će neko biti uhapšen ili ne. Za to su isključivo nadležni organi pravosuđa.

U javnosti su sukobljena dva stava, a pitanje je koji je od njih bliži istini – prvi, da Srbijom (još uvek) vladaju tajne službe, ili drugi, da su one reformisane, stavljene pod kontrolu i, čak, priželjkuju još jaču.

Stav Sjedinjenih Američkih Država naginje ka ostvarivanju određene vrste nezavisnosti Kosova i Metohije, stav Rusije ka ostvarivanju određene vrste autonomije, dok najveću nedoumicu stvara jasna pozicija Evropske unije.

Koji su najvažniji bezbednosni problemi u gradovima i opštinama istočne, južne i centralne Srbije? Da li ti problemi različito pogađaju žene i muškarce? Na koji način tela lokalne samouprave se mogu uključiti u njihovo rešavanje? Na koje načine opštinska tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost mogu sarađivati? Ovo su samo neke od tema o kojima su razgovarali predstavnici opštinskih tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost, policije i tužilaštva u Zaječaru (10.11.2011.), Nišu (11.11.2011.) i Kraljevu (15.11.2011.), a u sklopu konsultacija koje su organizovali BCBP i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u saradnji sa OEBS Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Svakom dovoljno upućenom i nepristrasnom analitičaru nameće se utisak da ovim velikim poduhvatom definisanja predloga i preporuka za reformisanje sistema kolektivne bezbednosti UN, koji zaslužuje svaku pohvalu, jeste učinjen vrlo značajan ali ne i radikalan iskorak u usavršavanju pravnih okvira i instrumenata kolektivnih akcija za suprotstavljanje globalnim bezbednosnim izazovima.