U novom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana možete pročitati analizu o uzrocima naraslog privatnog sektora bezbednosti koji nije pravno uređen. Bavimo se problemima energetske bezbednosti, kao i karakteristikama srpske debate o biometrijskim ličnim kartama. Na kraju je i rasprava o tome šta je moguće uraditi kako bi Srbi i Albanci mogli bolje da organizuju zajednički život na Kosovu i u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa

Prošla, 2010. godina bila je i u Srbiji i u svetu u znaku brojnih aktivnosti kojima je obeležena desetogodišnjica od usvajanja Rezolicije 1325 SBUN – Žene, mir i bezbednost. Uvidevši potebu za postojanje stalnog dijaloga i razmena informacija između bezbednosne zajednice i zajednice koja se bavi rodnom ravnopravnošću, objavljivanjem ovog broja časopisa želimo da i u ovoj, 2011. godini, pružimo podsticaj za nastavak razgovora o temama.

Prvi Beogradski bezbednosni forum je ugostio 70 diskutanata, među njima 20 mladih naučnika iz regiona i preko 200 domaćih i stranih zvaničnika, predstavnika Evropske unije, NATO, istraživačkih i naučnih instituta, građanskog društva, parlamentaraca i novinara.

U četvrtom broju biltena predstavljamo vam najaktuelnije događaje koji su obeležili mesec septembar 2011. Pre svega, 131. i 132. klasa je završila školovanje na Vojnoj akademiji. Po prvi put u istoriji Vojske Srbije u čin potporučnice promovisano je 19 kadetkinja, koje su svoje obrazovanje na Vojnoj akademiji u Beogradu započele 2007. godine. Septembar je takođe obeležio Beogradski bezbednosni forum, koji je od 14. do 16. septembra okupio oko 300 domaćih i stranih ...

Rezultati izveštaja "Povlačenje granica na Zapadnom Balkanu: perspektiva običnih ljudi" predstavljeni su Evropskoj komisiji u Briselu (Direktoratu za proširenje) i Službi za spoljne poslove Evropske unije, kao i organizacijama civilnog društva zainteresovanih za bezbednost, koje su okupljene oko mreže EPLO (European Peacebuilding Liaison Office) 9. novembra 2011. godine.

  Iz sadržaja petog izdanja biltena "Rod i bezbednost" izdvajamo:  Pratimo primenu Nacionalnog akcionog plana za sprovođenje UN Rezolucije 1325: Formiran je Politički savet i Multisektorsko koordinaciono telo (Maja Bjeloš) Koje su implikacije otkazivanja Parade ponosa? (Nemanja Radojević) Žene u borbenim jedinicama-slučaj Australije (Kristina Harjung) Profili dobitnica Nobelove nagrade za mir (Miloš Resimić) Najave događaja. Preuzmite peti broj biltena u prilogu.

Izbornim izgonom Miloševića grañani su Jugoslavije i Srbije konačno izborili priliku da malo i sami porade na sopstvenoj bezbednosti. Ključni su korak napravili 5. oktobra 2000. godine izbegavši unutrašnje sukobe i meñusobno nasilje. Nakon toga, brzim su smirivanjem tla umanjeni unutrašnji rizici po bezbednost države, društva i građana. Rizici, meñutim, nisu nestali. Izmenilo se njihovo poreklo i priroda, te se danas u Srbiji iscrtava drugačija riziko-mapa.

U strateškom okviru za razvoj bezbednosne politike Albanije i dalje postoje preklapanja između tri osnovna dokumenta: Strategije za nacionalnu bezbednost, Odbrambene strategija i Strategije Vojske Albanije.

Svaka država koja želi da pristupi Evropskoj uniji mora se priključiti evropskoj zoni slobode, bezbednosti i pravde. Pomalo propagandno osmišljen naziv za koordinaciju politike unutrašnje bezbednosti među državama EU ne treba da zavarava. Nije reč o tome da je EU idealna zona slobode, bezbednosti i pravde, već o tome da je EU zona u kojoj su pretnje po slobodu, bezbednost i pravdu postale zajednicke i nedeljive.