Rezultati izveštaja "Povlačenje granica na Zapadnom Balkanu: perspektiva običnih ljudi" predstavljeni su Evropskoj komisiji u Briselu (Direktoratu za proširenje) i Službi za spoljne poslove Evropske unije, kao i organizacijama civilnog društva zainteresovanih za bezbednost, koje su okupljene oko mreže EPLO (European Peacebuilding Liaison Office) 9. novembra 2011. godine.
Iz sadržaja petog izdanja biltena "Rod i bezbednost" izdvajamo: Pratimo primenu Nacionalnog akcionog plana za sprovođenje UN Rezolucije 1325: Formiran je Politički savet i Multisektorsko koordinaciono telo (Maja Bjeloš) Koje su implikacije otkazivanja Parade ponosa? (Nemanja Radojević) Žene u borbenim jedinicama-slučaj Australije (Kristina Harjung) Profili dobitnica Nobelove nagrade za mir ...
Izbornim izgonom Miloševića grañani su Jugoslavije i Srbije konačno izborili priliku da malo i sami porade na sopstvenoj bezbednosti. Ključni su korak napravili 5. oktobra 2000. godine izbegavši unutrašnje sukobe i meñusobno nasilje. Nakon toga, brzim su smirivanjem tla umanjeni unutrašnji rizici po bezbednost države, društva i građana. Rizici, meñutim, nisu nestali. Izmenilo se njihovo poreklo i priroda, te se danas u Srbiji iscrtava drugačija riziko-mapa.
U strateškom okviru za razvoj bezbednosne politike Albanije i dalje postoje preklapanja između tri osnovna dokumenta: Strategije za nacionalnu bezbednost, Odbrambene strategija i Strategije Vojske Albanije.
Svaka država koja želi da pristupi Evropskoj uniji mora se priključiti evropskoj zoni slobode, bezbednosti i pravde. Pomalo propagandno osmišljen naziv za koordinaciju politike unutrašnje bezbednosti među državama EU ne treba da zavarava. Nije reč o tome da je EU idealna zona slobode, bezbednosti i pravde, već o tome da je EU zona u kojoj su pretnje po slobodu, bezbednost i pravdu postale zajednicke i nedeljive.
Priručnik sve zainteresovane čitaoce upoznaje sa konceptom ljudske bezbednosti i bezbednosti u lokalnoj zajednici, zatim sa iskustvima i pozitivnim primerima rada saveta za bezbednost. Posebnu pažnju prilikom izrade priručnika smo posvetili i mehanizmima saradnje lokalnih saveta za bezbednost sa spoljnim akterima i predlaganju mogućnosti za uključivanje civilnog društva, odnosno građana i građanki u odlučivanje o bezbednosti.
Martovsko nasilje pokazalo je da je čitav politički i bezbednosni sistem, uspostavljen na Kosovu, disfunkcionalan sa teškim posledicama po politički i institucionalni život, međuetničke odnose, javnu i ličnu bezbednost. Pokazalo se i da je albansko političko vođstvo deo kosovskog problema, jer i dalje mobiliše albanski pokret na osnovu, još 1990. godine, proklamovanog "krajnjeg cilja" – nezavisnosti Kosova.
Znanje za novu generaciju donosilaca odluka u procesu bezbednosnih integracija
snovno pitanje oko koga se vodi diskusija je da li će pristupanje Turske dovesti do "uvoza" kriza i konflikata u EU ili će, pak, dovesti do "izvoza" evropske zone mira i stabilnosti u Tursku i šire, na Bliski istok i Srednju Aziju.
Ustav je najviši pravni akt jedne države, a bezbednost jedna od njenih najznačajnijih funkcija. Ovaj tekst, u kome ćemo analizirati način na koji su ustavopisci predloga Ustava Srbije regulisali sektor bezbednosti, je prilog nepostojećoj javnoj raspravi o Ustavu i rađen je u duhu najbolje srpske tradicije gojenja praseta uoči Božića. Rešenja iz predloga Ustava kratko ćemo uporediti sa Ustavom iz 1990. godine, ustavnom praksom u regionu i sa međunarodnim standardima.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
