Bezbednost građana i građanki ne može biti obezbeđena isključivo vojnim sredstvima, niti je država jedini subjekt koji može da odgovori na raznovrsne bezbednosne potrebe različitih grupa unutar jedne političke zajednice. Stoga se broj državnih i nedržavnih aktera koji učestvuju u formulisanju, sprovođenju i nadzoru bezbednosne politike uvećao.