Glavna obeležja pravnog uređenja sektora bezbednost Srbije, njegovi ključni nedostaci i predlozi za unapređenje, glavne su teme publikacije čiji su autori renomirani profesori i članovi Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić i Bogoljub Milosavljević.

Svrha projektа je dа doprinese napretku i održivosti odnosа između Albаnije i Srbije. Projekаt imа zа cilj prevazilaženje često pogrešnih percepcija koje ometаju normаlne političke, ekonomske i društvene odnose između dve zemlje.

Sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine predstavlja korak napred u srpsko-albanskim odnosima. Ipak, njegova implementacija zavisi od političke volje obe strane, kao i od njihove uspešnosti u rešavanju unutrašnjih političkih pitanja – glavni su zaključci drugog Foruma za bezbednosna istraživanja.

Knjiga „Godišnjak reforme sektora bezbednosti Srbije 2008" je plod dvogodišnjeg rada istraživača i saradnika Centra za civilno-vojne odnose. U njoj su predočeni podaci i nalazi do kojih se došlo tokom realizacije projekta „Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji". U nastavku je odlomak knjige posvećen bilansu reforme.

Saradnik BCBP Milan Milenković u autorskom tekstu objašnjava razloge zbog kojih se Ruska Federacija otvoreno protivi ulasku Srbije u NATO i kako to utiče na odluke političke elite po pitanju atlantskih integracija.

Bezbednost građana i građanki ne može biti obezbeđena isključivo vojnim sredstvima, niti je država jedini subjekt koji može da odgovori na raznovrsne bezbednosne potrebe različitih grupa unutar jedne političke zajednice. Stoga se broj državnih i nedržavnih aktera koji učestvuju u formulisanju, sprovođenju i nadzoru bezbednosne politike uvećao.

Funkcionisanje civilnog lanca komandovanja u velikoj, a unapred nepoznatoj, meri zavisi od lične i političke kulture, obrazovanosti i znanja, vrednosnih preferencija i nadasve od ličnog i moralnog integriteta civilnog komandanta i prvopotčinjenog mu generala.

Karl Šmit promišlja politiku sa stanovišta njene suštine. On za srž politike postavlja razlikovanje na prijatelje i neprijatelje. Samom određenju pojma politike Šmit pristupa tako što izbegava da dâ preciznu definiciju i sadržaj pojma, već utvrđuje pre svega kriterijum na osnovu kojeg se ispoljava samostalnost i specifičnost politike u odnosu na druge oblasti života. U ovom broju bavimo se odnosom političke teorije Karla Šmita i Kopenhaške škole studija bezbednosti.

Jedna od najznačajnijih funkcija civilnog društva je da aktivno doprinosi podizanju nivoa demokratske političke kulture. Promovišući i razvijajući demokratske vrednosti, akteri civilnog društva učestvuju stvaranju pretpostavki za funkcionisanje institucija vlasti u demokratskom poretku.