Između percepcije javnosti i realnosti: ruska i kineska politika prema Zapadnom Balkanu

Trinaest godina je prošlo od kada je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić u svom poznatom intervjuu proklamovao doktrinu spoljne politike zasnovane „na četiri stuba“, označivši četiri primarna aktera u spoljnoj politici Srbije – Evropsku uniju, Sjedinjene Američke Države, Rusiju i Kinu. Kroz prethodni period, čak i nakon promena na vlasti u Beogradu 2012. godine, tzv. multivektorska spoljna politika bila je konstanta. Dok pristupanje Evropskoj uniji jeste i ostaće primarni strateški interes (ujedno je definisano kao jedno od polazišta Strategije nacionalne bezbednosti), Srbija je, u skladu sa izrastanjem multipolarnog sveta, u protekloj deceniji pojačala saradnju i uspostavila čvršće političke, ekonomske i bezbednosne veze i sa drugim akterima.

Kako je i na unutrašnjem planu spoljna politika „četiri stuba“ postala prepoznatljiva odrednica, istraživanja javnog mnjenja kontinuirano sugerišu da, uprkos zvanično dostupnim podacima, veći broj građana ocenjuje Rusiju i Kinu kao najvažnije spoljnopolitičke partnere Srbije. Dodatno, većina građana posmatra saradnju sa istočnim partnerima kao pozitivnu i njihov uticaj se označava kao izrazito pozitivan, dok se EU i NATO vide većinski mahom u negativnom svetlu. Uobličavanju stavova javnog mnjenja doprinosi pozitivni narativ i blagonaklono izveštavanje o Rusiji i Kini i njihovom prisustvu u Srbiji, koje je karakteristično za većinu dnevnih novina, portala i televizija. Neretko je uočljivo da domaći mediji automatski povezuju Rusiju i Kinu, svrstavajući ih „u isti koš“ i doživljavajući kao homogene – antizapadne – aktere, koji dele zajednički stav i u odnosima sa Srbijom.

Uzimajući u obzir postojeće spoljnopolitičko opredeljenje Srbije i trendove u javnom diskursu, cilj ove analize jeste da se osvetle obrasci ruske i kineske politike prema Srbiji, ukaže na sličnosti i zajedničke poveznice, ali i da se realno sagledaju celine razlika u spoljnopolitičkim pristupima Rusije i Kine. U osnovi, ključne razlike se mogu raščlaniti i svesti na: motive i interese koji određuju rusku ili kinesku spoljnu politiku prema Srbiji, kapacitete za realizaciju spoljnopolitičkih ciljeva, te instrumente delovanja i uticaja u Srbiji.