Panel diskusija o spoljnoj politici Mađarske na Zapadnom Balkanu pod nazivom „Spoljna politika Mađarske: Strategija iza balkanskih veza“ u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, održana je 11. maja 2023. godine u hotelu „Saint Ten“ u Beogradu.

Građani Srbije i dalje su šokirani i zgroženi dvema prošlonedeljnim masovnim pucnjavama koje su se dogodile za manje od 48 sati, a u kojima je bilo 17 mrtvih i još 20 ranjenih.

Otkako je Orban 2010. godine ponovo preuzeo vlast, mađarska vlada je počela da igra aktivniju ulogu na Zapadnom Balkanu i u kratkom vremenskom periodu povećala svoje političko i ekonomsko prisustvo.

Odnos Srbije i Mađarske je vrlo specifičan i karakteriše ga intenzivna saradnja, što je prevashodno rezultat veoma dobrih odnosa između srpskog predsednika Vučića i mađarskog premijera Orbana. Dve zemlje već sarađuju u oblasti energetike, pa tako Srbija koristi mađarske kapacitete za skladištenje gasa, a Mađarska svoj gas dobavlja preko Srbije. 

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je, u saradnji sa partnerskim organizacijama, 24. i 25. februara 2023. godine u Vrnjačkoj Banji organizovao građansku skupštinu. Tema skupštine bio je način na koji bi policija mogla bolje da odgovori na potrebe građana u pogledu borbe protiv teškog i organizovanog kriminala, dok je neposredni povod bila tekuća rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je panel diskusiju pod nazivom „Srbija i Ukrajina: Izazovi rata” koja je okupila eksperte iz Ukrajine i Srbije sa ciljem da razgovaraju o odnosima dve zemlje, proruskom narativu, kao i o poziciji Ukrajine i Zapadnog Balkana u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi nakon završetka rata. Moderatorka panela bila je Helena Ivanov, istraživačica analitičkog centra Henry Jackson Society. 

Odnosi dve zemlje od trenutka sticanja ukrajinske nezavisnosti 1991. godine do danas se mogu okarakterisati kao formalno prijateljski odnosi. Vrhunac prijateljstva i solidarnostije došao je sa NATO bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavija 1999. godine, koja i danas važi za jednu od najtraumatičnijih epizoda savremene srpske istorije. Tokom te epizode, ukrajinska solidarnost se ispoljavala kroz pokušaje Ukrajine da bude nepristrasan medijator, osudu vojne intervencije bez mandata Saveta bezbednosti UN-a, kao i kroz pomoć koja je pružena.

U sredu, 12. aprila u Podgorici održan je prvi u nizu BSC Leaders Meetings događaja, pod nazivom „Crna Gora posle predsedničkih izbora: Podsticaj na putu u EU?“, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Instituta alternativa.  

Ruska invazija na Ukrajinu, koja je započela u februaru 2022. godine, gurnula je Evropu u novu eru nestabilnosti. Osnove političkog i ekonomskog poretka kontinenta se menjaju, dok brutalan način na koji Rusija ratuje potkopava izglede za bilo kakvu saradnju između Moskve i evropskih država. Decenijama stare trgovinske veze su prekinute, transportni koridori preusmereni, a kontakata među ljudima manje je nego ikad. Evropa preoblikuje svoju bezbednosnu arhitekturu gledajući na Rusiju kao glavnu pretnju, dok Moskva svoju agresiju na Ukrajinu predstavlja kao odbrambeni rat sa dvoličnim Zapadom od koga zavisi sam njen opstanak.