Sa ponosom objavljujemo da je prvog dana Beogradske bezbednosne konferencije BSC 2023 u hotelu Hajat održana svečana dodela nagrade „Svetionik“.

Beogradska bezbednosna konferencija BSC 2023 je zvanično otvorena!

U organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), a u partnerstvu sa Saveznom agencijom za Građansko obrazovanje (BPB), agencije vlade Nemačke, održana je Septembarska škola pod nazivom „Meka moć Rusije u Srbiji i na Balkanu: Razbijanje mitova i utvrđivanje činjenica”. Škola je održana od 20. do 24. septembra, u Hotelu „Fruške terme”.

U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.

Mreža udruženja građana, novinara i medija protiv nasilja najoštrije osuđuje odluku vlasti u Srbiji da se Jovani Marović, aktivistkinji i bivšoj potpredsednici Vlade Crne Gore i ministarki evropskih integracija, onemogući ulazak u Srbiju na aerodromu Nikola Tesla, 23. avgusta 2023.

Kroz Program podrške narodnim poslanicama i poslanicima, BCBP će pružiti stručnu i istraživačku podršku kako bi se unapredio rad parlamentaraca i osigurala efikasnost u donošenju odluka, sa fokusom na nove poslaničke grupe koje će biti korisnici ovog programa. Tim povodom tražimo zainteresovane za poziciju savetnika ili savetnika narodne poslanice/poslanika. 

Ova analiza je zasnovana na istraživanju javnog mnjenja sprovedenog u Srbiji 2022. godine. Cilj ovog istraživanja je bio da se istraži percepcija građana o javnoj bezbednosti i poverenju u bezbednosne i pravosudne institucije u Srbiji. Percepcija javne bezbednosti je podeljena na pitanja o nacionalnoj bezbednosti i ličnoj bezbednosti.

Sve veće oslanjanje građana na digitalne tehnologije i uređaje uticalo je na to da države ali i privatni akteri sve više posežu za raznovrsnim sistemima i alatima za digitalni nadzor građana. Tako su kamere visoke rezolucije, veštačka inteligencija i programi za biometrijsko prepoznavanje, te alati za automatsko prikupljanje podataka sa interneta kao i intruzivni softveri za nadzor mobilnih telefona postali svakodnevna realnost građana širom sveta.

Na delu je čin ekstremnog nasilja nad institucijom Narodne skupštine budući da je odluka narodnih poslanika preinačena bez izjašnjavanja narodnih poslanika, a sve kako bi se obustavio rad Anketnog odbora u vezi sa zločinima od 3. i 4. maja, odnosno kako bi vlast izbegla rizik da politička odgovornost za eksploziju nasilja u društvu postane vidljivija kroz rad tog skupštinskog tela.