Teritorijalni i granični sporovi čekaju političko rešenje

Ekonomska nerazvijenost područja glavni je problem ljudi u Srbiji koji žive u blizini administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, kao i granice sa Crnom Gorom, a za poboljšanje njihovog položaja nužno je najpre naći politička rešenja za sporna pitanja, zaključak je okruglog stola koji je 10. aprila održan u biblioteci Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Ovim skupom su predstavljene dve studije slučaja čiji je autor istraživačica BCBP Zorana Brozović. U terenskom istraživanju o problemima sa kojima se susreću građani na jugu Srbije u blizini administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, rađenom prošle godine na području opštine Bujanovac, učesnici su kao problem tog regiona naveli i podeljenost društva po etničkoj pripadnosti.

Diplome se još uvek ne priznaju

“Priznavanje diploma izdatih na Kosovu, iako je dogovoreno pregovorima u Briselu, se još uvek ne primenjuje. Takođe, deo albanske zajednice smatra da je prisustvo policije u tom području prekomerno – rekla je Brozović i dodala da je jedna od preporuka studije “Teritorijalni i sporovi oko administrativne linije između Srbije i Kosova” da treba dodatno ohrabriti Albance i Rome da rade u policiji.

Podpredsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Sima Gazikalović je u diskusiji između ostalog naveo da na tom području ne postoji nepoverenje kod građana u institucije Srbije već da to iznose uglavnom političari.

Albanci učestvuju u multietničkoj policiji

“Od 437 pripadnika multietničke policije, njih 277 su Albanci, kao i načelnik policije u Preševu i zamenik načelnika u Bujanovcu. Albanaca bi bilo i više u rukovodećoj strukturi da ima za to školovanih kadrova. Teška ekonomska situacija proizvodi i ekonomsku migraciju stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost, tako da ona nije izazvana nikakvom represijom države” rekao je Gazikalović i istakao da je u to područje Srbija uložila više od 80 miliona evra i da je više desetina miliona stiglo iz međunarodne zajednice, kao i da je vršena konktrola utrošenog novca koji je mahom ulagan u infrastrukturu kako bi se privukli investitori.

Pronaći autentično rešenje

Učešće u debati je uzeo i državni sekretar u Miistarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović koji je naglasio da veliki broj pitanja koja muče građane koji žive u neposrednoj blizini obe strane administrativnih prelaza ima politički karakter i da je za njihovo rešenje potreban zajednički napor svih uključenih strana kako bi se iznašlo, kako je rekao, “vrlo autentično rešenje”.

Još uvek nisu navikli na granicu sa Crnom Gorom

U studiji slučaja „Proces razgraničenja Srbije i Crne Gore“ koja je rađena u Prijepolju, istaknuto je da građani i dalje nisu navikli na prelazak na graničnim prelazima, da i dalje imaju poteškoća sa procedurom za prodaju robe iz Srbije i da zbog nepristupačnosti terena često moraju predugo da putuju kako bi legalno prešli granicu. Načelnik Grupe za granice pri Ministarstvu spoljnih poslova Sava Stanković je na okruglom stolu naveo da su prošle godine održani sastanci na kojima je, između ostalog, dogovoreno da lokalno stanovnoštvo, uz određene ispunjene procedure, prelazi granicu i na više mesta nego što ima graničnih prelaza.

“Ta dozvola važi samo za određen broj i to tačno definisanih mesta prelaza, i njenu upotrebu kontroliše nadležna inspekcija. Prevashodni cilj ove dozvole je da se građanima koji poseduju imanja u pograničnom predelu omogući da nesmetano obrađuju i koriste svoju zemlju” objasnio je Stanković i dodao da se radi i na poboljšanju infrastrukture i broja prelaza.

Istraživanja su deo veće studije „Teritorijalni i granični sporovi na Zapadnom Balkanu“, namenjene Evropskoj uniji, koju je podržala i finansirala Evropska komisija. Partner BCBP u ovom projektu bila je međunarodna organizacija Safeworld, koju je na skupu prestavljao Ferdinand Nikola.