Unapređenje srpsko-albanskih odnosa doprinosi stabilnosti Zapadnog Balkana

{image1}

Za stabilnost regiona Zapadnog Balkana ključno je unapređenje srpsko-albanskih odnosa, kao i jasno postavljane ciljeva saradnje Srbije, Albanije i Kosova u bezbednosnim, pravnim i ekonomskim politikama,  istaknuto je na debati „Budućnost(i) bezbednosne normalizacije između Beograda, Prištine i Tirane“ održanoj 9. jula 2015. godineu Medija centru u Beogradu.

Na konferenciji su predstavljeni glavni rezultati regionalnog projekta koji su u prethodne tri godine sproveli Begradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) i Institut za demokratiju i posredovanje (IDM), uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Ona je istakla da ohrabruje činjenica da je stav ljudi o budućnosti odnosa u trouglu Beograd-Priština-Tirana generalno pozitivan i ukazala da ima dosta prostora za unapređenje saradnje u bezbednosnim i pravnim pitanjima, kao i međusobne podrške u cilju stvaranja stabilnog regiona.

Saradnja bitna za poboljšanje kvaliteta života stanovnika

{image2}

Osnovna ideja intenziviranja dijaloga i saradnje tri zajednice jeste poboljšanje uslova života njenih stanovnika, a naročito stanovnika severa Kosova, istakao je istraživač KCSS Špend Kursani. On je takođe naveo da je u dijalogu Beograda i Prištine došlo do pomaka i naglasio da je susret premijera Srbije i Albanije, Aleksandra Vučića i Edija Rame, nosio pozitivnu poruku i za Kosovo.

Na pitanje šta bi bila dovoljno dobra normalizacija odnosa, Kursani je rekao da bi građani Kosova na to pitanje sigurno odgovorili da bi to bilo priznanje nezavisnosti, ali da on misli da je jače Kosovo koje nije priznato bolje nego slabije Kosovo koje jeste priznato.

Za stanovnike triju zajednica je bitno definisanje pravnog okvira u krivičnim i građanskim stvarima, kao i u odnosu na pravna i bezbednosna pitanja. U tom smislu je neophodno usvojiti potrebne bilateralne konvencije koje bi što pre uredile razmenu, pre svega između Srbije i Albanije.

Važnost saradnje nezavisno od EU i normalizacija odnosa

{image3}

Srbija i Albanija su u prvoj fazi razvoja odnosa, Srbija smatra da se graniči sa Albanijom, Albanija ne misli tako, rekao je Kursani, koji je oceni da Kosovo ne bi volelo da bude pod nečijim patronatom, pa tako ni Albanije. Prema njegovim rečima, predstavnici Srbije, Kosova i Albanije bi trebalo da nastupe prema Evropskoj uniji sa zajedničkim predlozima kao da na primer da zatraže da se otvore njene granice za sezonske radnike ili slično, pogotovo što je EU najveći izvoznik na Zapadni Balkan.

Učesnici konferencije su se složili da saradnja na relaciji Beograd-Priština-Tirana mora da se produbljije konstantno i nezavisno od pritisaka EU, jer je to od presudnog značaja za bezbednost i stabilnost čitavog regiona. 

Arijan Dirmiši iz Instuta za demokratiju i medijaciju iz Tirane istakao je da pre početka Bezbednosno -itraživačkog foruma konkretan dijalog između Srbije i Albanije nije ni postojao. Međutim, iako još uvek nisu postignuti željeni rezultati, evidentan je pomak u bilateralnim odnosima ove dve zemlje, smatra Dirmiši.

Na konferenciji je ukazano na važnost povezivanja bezbednosnih struktura na relaciji Beograd – Tirana – Priština u cilju sprečavanja prekograničnog organizovanog kriminala kojem svakako pogoduje trenutna politička klima i nepostojanje relevantne pravne regulative.