Većina građana za EU ali i saradnju sa Rusijom, žele preciziranje politike neutralnosti

Rezultati istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuju da je Srbija duboko polarizovano društvo i da je potrebno definisanje koncepta neutralnosti, kao i sveobuhvatna javna rasprava o Strategiji nacionalne bezbednosti, istaknuto je na konferenciji održanoj 8. marta 2017. godine u Beogradu.

Na skupu je predstavljeno istraživanje BCBP „Stavovi građana o spoljnoj politici Srbije“ koje ukazuje da je većina od 1.400 anketiranih za članstvo u Evropskoj uniji, ali i zadovoljna postojećom saradnjom sa Rusijom i protiv članstva u NATO.

Podele su najprimetnije u analiziranju stavova o politici neutralnosti, a većina ipak jeste za neki oblik vojne neutralnosti, istakla je ona. Najbrojnija grupa ispitanika smatra da treba zadržati politiku neutralnosti ali da se mora precizirati šta se pod njom podrazumeva, a petina je zadovoljna sadašnjim oblikom vojne neutralnosti, navela je Stojanović Gajić.

Neznatno je više onih koji su za angažman Srbije van svojih granica na rešavanju bezbednosnih problema nego li onih koji su protiv, ali skoro polovina građana ne zna u kojim delovima sveta Srbija treba da se angažuje, a stavka troškova mirovnih operacija se nameće kao najvažnija kod 35 odsto ispitanika, pokazuju nalazi istaživanja javnog mnjenja.

Žele u EU, zadovoljni Rusijom, protive se NATO

{image2}

Skoro polovina građana smatra da je trenutni nivo političke saradnje sa Rusijom odgovarajuć, trećina želi integraciju Srbije u Evroazijsku uniju, petina je protiv, a većina nema stav po tom pitanju, saopštila je Stojanović Gajić. Većina građana nema stav po pitanju Krima i smatra da Srbija treba da ostane neutralna u vezi sa sukobom u Ukrajini, istakla je ona. 

Više od polovine ispitanika smatra da Srbija nikada neće ući u NATO, a na referedumu bi 64 odsto glasalo protiv, a samo devet odsto za, što  je minimum podrške u proteklih desetak godina, navela je Stojanović Gajić.

„Važno je napomenuti da pad podrške članstvu u NATO nije prouzrokovao rast suprotnog stanovišta. To nam ukazuje da se deo podržavalaca članstva u NATO prelio u neodlučne, a ne u protivnike“, naglasila je direktorka BCBP.

Glavna novina je pad podrške članstvu u Evropskoj uniji, iako je još uvek više građana za nego li protiv. Ako bi uslov za članstvo bilo priznavanje nezavisnosti Kosova, samo 13 odsto bi podržalo takvu odluku.

Nemačka i EU najuspešnije demokratije

Uticaj Nemačke, Kine i Rusije na Srbiju je percipiran kao pozitivan, dok se uticaj EU i SAD pretežno smatra negativnim,naveo je istraživač BCBP Miloš Popović. Građani ocenjuju SAD kao najuspešniju ekonomsko-političku silu, ali i pri vrhu u domenu vojne moći i primene novih tehnologija. Rusiju vide kao vodeću vojnu silu i pri vrhu po političkoj moći, Nemačka je najbolja po kredibilnosti investitora i zajedno sa EU najuspešnija u domenu demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, a Kina se vidi kao lider u novim tehnologijama i pri vrhu po ekonomskoj moći.

{image3}

Na skupu je predstavljena i analiza istraživačkog tima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) na temu medijskog izveštavanja o EU, Rusiji i SAD. Veliki uticaj na stavove građana imaju i mediji, zaključila je Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme i urednica istraživanja.

 

Konferencija je deo projekta „Obnovljena i unapređena saradnja između BCBP, regionalnih partnera i Norveškog instituta za međunarodne odnose”, finansiranog od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.