Većina građana za nastavak dijaloga Beograda i Prištine

{image1}

Potreba da se javno razgovara o srpsko-albanskim odnosima je prisutna i ti odnosi treba da se posmatraju kao deo ukupne bezbednosne dinamike u čitavom regionu, istakao je predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić na otvaranju trećeg Foruma za bezbednosna istraživanja Beograd-Priština-Tirana.

Nils Ragnar Kamsvag, ambasador Kraljevine Norveške u Beogradu,uz čiju podršku se projekat realizuje, naglasio je da se pre samo godinu dana smatralo da vladajuće elite na Zapadnom Balkanu nisu spremne da prevaziđu svoju problematičnu prošlost, ali da je Briselski sporazum osporio takve tvrdnje. On je istakao da u raspravu o ovim temama ne smeju biti uključeni isključivo donosioci odluka.

Građani o srpsko-albanskim odnosima

{image2}

Većina građana Srbije smatra da će dijalog poboljšati odnose u trouglu Beograd – Priština – Tirana, a najviše moći za poboljšanje, ali i kvarenje tog odnosa imaju političari, istakla je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić. Ona je dodala da su najoptimističniji po pitanju dijaloga stariji, bolje obrazovani građani sa višim prihodima. Pored toga, rezultati pokazuju da svaki deseti građanin smatra da međunarodna zajednica i pomaže i odmaže u ovom procesu.

„Polovina građana smatra da međunarodna zajednica nije poboljšala odnose. Uprkos ovakvom stavu skoro 60% ispitanika smatra da ona treba da ostane na Kosovu“, istakla je direktorka BCBP i dodala da su građani Srbije istakli unapređenje bezbednosti kao najznačajniji preduslov za poboljšanje odnosa.

Regionalna saradnja 

Istraživanje urađeno na području Kosova i Metohije pokazalo je da skoro polovina ispitanika smatra da je moguć miran suživot Srba i Albanaca na Kosovu, ali i da su Srbi na severu Kosova malo skeptičniji po tom pitanju.{image3}

Izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS) Florian Ćehaja je istakao da više od polovine stanovnika Kosova smatra da će dijalog između Beograda i Prištine poboljšati odnose između Srba i Albanaca, dok 60 % građana Srpske nacionalnosti sa Kosova smatraju da dijalog neće uticati na poboljšanje odnosa.

Većina ispitanika iz Albanije informacije o Srbiji i srpskom narodu stiču gledajući televiziju, naglasio je Arjan Dirmiši, rukovodilac Odeljenja za evropska i bezbednosna istraživanja u okviru Instituta za demokratiju i posredovanje (IDM). On je istakao da je samo 7% anketiranih ikada bilo u Srbiji. Dirmiši je ukazao na veliki broj onih koji nemaju stav o odnosu Srbije i Albanije, ocenjujući da je to posledica nedovoljne količine informacija na tu temu u Albaniji.

Osećaj lične bezbednosti 

Komparativna analiza rezultata istraživanja je pokazala da se građani u Srbiji generalno osećaju bezbednije nego stanovnici Kosova i Albanije. Istraživačica saradnica BCBP Isidora Stakić je naglasila da se više od trećine stanovnika Kosova uzda u policijsku zaštitu, dok je u Albaniji to slučaj sa svakim četvrtim građaninom, a u Srbiji tek svakim petim. Kao najveće pretnje po lokalnu bezbednost u sve tri zajednice su identifikovane pljačke, nasilni incidenti i saobraćajne nesreće.

Istraživanje Građani o srpsko-albanskim odnosima i regionalnoj bezbednosnoj saradnji je sprovedeno tokom prve tri nedelje oktobra 2013. godine, na osnovu istog upitnika u sve tri zajednice. Obuhvaćen je reprezentativni uzorak. U Srbiji (bez Kosova i Metohije) anketirano je 1.200 građana i građanki, a urađen je i poduzorak od 200 ispitanika na jugu Srbije – u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa. Na Kosovu je ispitivanjem obuhvaćeno 1119 građana i građanki, uključujući i 100 osoba srpske nacionalnosti sa severa Kosova. U Albaniji je anketirano 1.100 građana i građanki.