21.06.2019.

PODELITE

Vest:

Borba protiv organizovanog kriminala: visoke brojke na papiru, malo konkretnih rezultata

{image1} Uspešna borba protiv uplitanja politike u rad policije vodiće konkretnijim rezultatima u borbi protiv organizovanog kriminala, istaknuto je na panelu o Poglavlju 24 pregovora sa EU koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao u okviru sedme Plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) 10. juna 2019. ...

{image1}

Uspešna borba protiv uplitanja politike u rad policije vodiće konkretnijim rezultatima u borbi protiv organizovanog kriminala, istaknuto je na panelu o Poglavlju 24 pregovora sa EU koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao u okviru sedme Plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) 10. juna 2019. u Beogradu.

Evropska komisija najviše kritika u oblasti Poglavlja 24 iznela je o borbi protiv organizovanog kriminala, a preporuke za unapređenje se godinama ponavljaju, ukazala je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić koja je kao koordinatorka Radne grupe NKEU za Poglavlje 24 moderirala panel.

Nedostatak operativne nezavisnosti policije, mali broj presuda nakon akcija hapšenja i nedovoljni kapaciteti Sektora unutrašnje kontrole su ključni problemi u borbi protiv organizovanog kriminala u okviru Poglavlja 24, Stojanović Gajić je navela.

 „Organizovani kriminal je problem koji boli građane i čije efekte direktno osećaju, a nedostatak napretka u ovoj oblasti prepoznala je i Evropska komisija. Zbog toga panel o Poglavlju 24 posvećujemo baš ovoj temi,“ istakla je Stojanović Gajić.

Istraživač BCBP Bojan Elek ukazao je da problem organizovanog kriminala u velikoj meri pogađa i srpsku zajednicu na severu Kosova tokom sesije na kojoj je predsednik Republike Srbije odgovarao na pitanja predstavnika i predstavnica civilnog društva.

 „Srbe na severu Kosova najviše brinu kriminal i siromaštvo, a ne odnosi sa komšijama. Za rešavanje ovih problema ključna je bezbednosna saradnja sa Srbijom, što je predviđeno i Poglavljem 24. Da li to možemo očekivati uskoro?“ Elek je pitao Aleksandra Vučića.

Za rešavanje ovog problema ključna je depolitizacija policije, Elek je objasnio.

„Preporuke o depolitizaciji policije Evropska komisija ponavlja godinama, a OEBS je o tome pisao pre petnaest godina. Da bi se konačno uvele mere koje će to pratiti treba iskoristiti reviziju Akcionog plana za Poglavlje 24,“ zaključio je Elek.

{image2}

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i šef Pregovaračke grupe za poglavlje 24 Zoran Lazarov odgovorio je da pomak u okviru borbe protiv organizovanog kriminala i Poglavlja 24 pokazuje broj novousvojenih mera, poput policijske saradnje na različitim poljima i usaglašavanja nacionalnih strateških dokumenata iz oblasti organizovanog kriminala.

O kontrastu između rezultata koje ističe Ministarstvo unutrašnjih poslova i podataka koje otkrivaju istraživački novinari govorila je novinarka KRIK-a Milica Vojinović.

 „Mafijaške likvidacije nastavljaju da se dešavaju i novinari konstantno otkrivaju veze političara sa organizovanim kriminalom. Čak i pored velikih akcija hapšenja i ’objavljivanja rata’ mafiji, broj presuda ostaje nizak,“ rekla je Vojinović.

Istakla je da je za problem organizovanog kriminala koji se uvlači u sve sfere društva potrebno sistemsko rešenje umesto pompeznih policijskih akcija.

„Građanima i novinarima nije stalo do čekiranja nekakvih mera na papiru. Brine ih to što se afere guraju pod tepih i zaboravljaju, a niko ne preuzima odgovornost za njih i nema sistemskih rešenja,“ zaključila je Vojinović.

Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije ukazala je na problem političkog uticaja u okviru tužilaštva, koji doprinosi malom broju presuda u slučajevima organizovanog kriminala.

„Hijerarhijsko ustrojstvo tužilaštva je takvo da je ’pritiskom na jedno dugme’ moguć politički pritisak na ceo sistem,“ naglasila je Komlen Nikolić.

Između zvanične statistike institucija i toga šta novinari i organizacije civilnog društva vide kao izazove postoji raskorak koji treba premostiti, zaključeno je na panelu.

 Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je stalno, institucionalizovano telo u okviru koga se se vodi tematski strukturisana debata između predstavnika državne administracije, nevladinih organizacija, političara, stručnjaka, profesionalnih organizacija i šire javnosti o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. NKEU se sastoji od 21 radne grupe koje tematski pokrivaju svih 35 poglavlja pravne tekovine EU. BCBP je koordinator Radne grupe za poglavlje 24.

Tagovi: ..., &bdquo, &ldquo, borba, brojke, grupe, konkretnih, kriminala, okviru, organizovanog, papiru, poglavlja, poglavlje, policije, problem, protiv, rezultata, visoke

POVEZANI SADRŽAJ

  • BCBP Sandbox konferencija: Odgovor na digitalnu represiju i jačanje otpornosti branitelja ljudskih prava u Srbiji i regionu

    Datum: 23.05.2025.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je prvu Sandbox konferenciju „Branitelji ljudskih prava na udaru“, okupljajući branitelje ljudskih prava, aktiviste i stručnjake iz Srbije i regiona. Tokom tri dana, učesnici su diskutovali o digitalnoj represiji, pravnim izazovima i strategijama za jačanje otpornosti civilnog društva na sajber napade.

  • Saopštenje BCBP-a povodom masovnih ubistava i rastućeg nasilja u srpskom društvu

    Datum: 11.05.2023.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Građani Srbije i dalje su šokirani i zgroženi dvema prošlonedeljnim masovnim pucnjavama koje su se dogodile za manje od 48 sati, a u kojima je bilo 17 mrtvih i još 20 ranjenih.

  • Negovanje odnosa Srbije i Ukrajine važnije je nego ikada

    Datum: 26.04.2023.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je panel diskusiju pod nazivom „Srbija i Ukrajina: Izazovi rata” koja je okupila eksperte iz Ukrajine i Srbije sa ciljem da razgovaraju o odnosima dve zemlje, proruskom narativu, kao i o poziciji Ukrajine i Zapadnog Balkana u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi nakon završetka rata. Moderatorka panela bila je Helena Ivanov, istraživačica analitičkog centra Henry Jackson Society.