Državnim organima nejasno šta su tajni, a šta javni podaci u vezi sa prisluškivanjem

{image5}

Sudovi i tužilaštva nemaju ujednačeno razumevanje šta je tajno a šta javno u vezi sa primenom posebnih mera za tajno prikupljanje podataka poput prisluškivanja, istaknuto je na panel diskusiji koju je 13. maja 2015. godine organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).

Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović je naveo da je tokom istraživanja koje se odnosi na nadzor nad primenom posebnih mera poslato 25 zahteva svim Višim tužilaštvima i sudovima da dostave podatke o odobrenim merama. Informacije je dostavilo tek 13 sudova i svega nekoliko tužilaštava, istakao je Petrović. 

{image1}

Zbirni podaci o prisluškivanju javni u SAD i Nemačkoj, a u Srbiji ne

Izvršni direktor BCBP je istakao da su informacije o broju primenjenih mera za tajno prikupljanje podataka su SAD i Nemačkoj dostupne su svim građanima preko sajtova sudova, tužilaštava i parlamenta, dok u Srbiji kad god NVO traži ove vrste podataka, pokreće se pitanje o ugroženosti nacionalne bezbednosti.

Sa druge strane, niko ne pokreće pitanje da li su povređena prava građana kada informacije cure iz bezbednosnih struktura, naglasio je Petrović. 

Savetnik direktora BIA i ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja Miroslav Panić rekao je da javnosti treba da bude dostupno ono što je normirao, odnosno uredio postojeći pravni poredak Republike Srbije, istakavši da je prevelika diskreciona vlast u odlučivanju kod ovakvih zahteva nedopustiva. 

Po Zakonu o BIA za 6 meseci prisluškivano 168 fizičkih i 2 pravna lica

{image2}

On je objasnio da Agencija informiše javnost o svom radu preko organa kojima podnosi izveštaj. Kada BIA podnese izveštaj Odboru za kontrolu rada službi bezbednosti i vladi, što radi dva puta godišnje, ti organi mogu odlučiti da informišu javnost o nekim podacima iz tog izveštaja. BIA može proaktivno na kraju svake godine da obavesti javnost koliko je bilo primene posebnih mera, smatra Panić, ali naglašava da se to može postići tek menjanjem zakonskih normi i propisivanjem da je BIA obavezna da objavi te rezultate.

Savetnik direktora BIA Panić, odgovarajući na pitanje novinara, naveo je da je od 1. jula do 31. decembra 2014. godine, po osnovu naredbe beogradskog Višeg suda i Zakona o BIA prisluškivala 168 fizičkih i dva pravna lica. Panić je napomenuo da nedostaju podaci o broju primenjenih mera na osnovu Zakona o krivičnom postupku (ZKP). Ipak, kako je ocenio, reč je o veoma malo prisluškivanih građana, s obzirom na broj punoletnih stanovnika. To su podacima koji su, istog dana kada je održan panel, dostavljeni Inicijativi mladih za ljudska prava, ali tek posle intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja.

{image3}

Posebne mere poslednje sredstvo

Tužilac Višeg javnog tužilaštva u Valjevu i potpredsednik UO Udruženja tužilaca Srbije Miodrag Plazinić rekao je da je tužilaštvo stranka u postupku kao i BIA, da raspolaže određenim podacima, ali da je samo predlagač. 

On je istakao da su posebne mere jedno od poslednjih sredstava za dokazivanje jer je sudska praksa iznedrila stav da materijal prikupljen merama nije dokaz, ako se nema još nešto drugo. 

Predstavnik Udruženja tužilaca Srbije je naglasio da je sud jedini nadležan i jedini određuje naredbom koja radnja se primenjuje, u kom roku i koji dokazni materijal ima odgovarajuću snagu. 

{image4}

Državni organi moraju dokazati da su traženi podaci tajni

Viša savetnica u Sektoru za harmonizaciju i saradnju pri službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milica Basta navela je da je Poverenik drugostepeni organ kome se izjavljuje žalba kada organ javne vlasti ne dostavi traženu informaciju, te da u tom smislu Poverenik ne može unapred da kaže šta bi bila informacija od javnog značaja ili šta ne bi. Poverenik može da se izjašnjava samo u konkretnom slučaju, kada mu određena žalba bude podneta i reaguje na osnovu onoga što je u podnescima, kaže ona.

Ona je objasnila da u slučaju kada se, poput Vojno-bezbednosne agencije, zahtev za dostavljanje podataka odbija jer ne postoji evidencija na osnovu koje se podaci mogu dostaviti jer su informacije rasute po brojnim dokumentima, državni organ je dužan da obezbedi dostupnim sve dokumente na osnovu kojih tražilac može dobiti zbirni podatak.