Građani Bečeja o svojoj bezbednosti

{image1}

Većina ispitanih građana Bečeja se ne bi lično angažovala u rešavanju nekog bezbednosnog problema nego bi to prepustila policiji, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja o bezbednosti u Bečeju, koje su na osnovu analize istraživačice BCBP Maje Bjeloš predstavili direktorka Centra za podršku ženama Marija Srdić i istraživač BCBP Saša Đorđević.

„Približno polovina građana i građanki Bečeja se oseća potpuno ili uglavnom bezbedno, ali smatraju da državni i lokalni organi i institucije nisu zaslužni za to. Procenat stanovnika Bečeja koji se osećaju bezbedno znatno je niži nego na republičkom nivou, budući da istraživanja javnog mnjenja o percepciji i stavovima građana Srbije o ličnoj bezbednosti ukazuju na to da procenat građana Srbije koji se oseća lično bezbedno iznosi oko 68%“ kaže Đorđević.

Oko tri četvrtine građana (66%) je ocenilo da se najbezbednije oseća u svojim kućama, a potom u mestu u komežive (51%).

{image2}U ključne razloge zbog kojih se osećaju bezbedno stanovnici Bečeja ubrajaju to što „žive u dobrom okruženju“ (37%), zatim„žive normalno i poštuju red i zakon“ (32%) i to što su sposobni da zaštite sebe (20%). Tek 11% građana smatra da su državni organi svojim dobrim radom doprineli njihovom osećanju lične bezbednosti.

Razlozi zbog kojih se građani lično osećaju nebezbedno su pre svega: porast uličnog kriminala i nasilja,loša ekonomska situacija i siromaštvo, loš rad državnih organa i problemi sa narkomanijom. U mnogomanjoj meri građani se osećaju nebezbedno zbog ponašanja navijača, korupcije, porasta nasilja u porodici. Ekološki problemi i zagađenje životne sredine su poslednji u nizu razloga zbog kojih se građani ne osećaju bezbedno.

Najodgovornija institucija za unapređenje ili staranje o bezbednosti građana/ki u Bečeju je prema mišljenju građana policija (41,6%). Druga po redu institucija koja se prepoznaje kao odgovorna za unapređenje ili staranje o bezbednosti građana je lokalna samouprava (15%). Rad lokalnog Saveta za bezbednost, koji bi trebalo da bude bitan akter u unapređenju bezbednosti na lokalnom nivou, na osnovu odgovora građana čini se da njihov rad nije „vidljiv“ u lokalnoj zajednici, zaključio je Đorđević.

Na pitanje šta je potrebno preduzetida bi se bezbednost građana povećala, veliki broj građana se zalaže za preduzimanje represivnih mera, poput pojačane policijske kontrole, posebno noću, uvođenje strožijih kaznih za počinioce prekršajnih i krivičnih dela i tome slično. Druge mere za povećanje bezbednosti obuhvataju neophodnost pojačanja kontrole saobraćaja zbog vožnje u alkoholisanom stanju, poboljšanje ulične rasvete, uvođenje video nadzora, skraćivanje vremena rada ugostiteljskih objekata (kafića, diskoteka). Pored toga, pojedini građani su istakli da policija nedovoljno dobro obavlja svoj posao i da je zbog toga potrebno smeniti nadležne u opštinskoj vlasti policiji. U mnogo manjem obimu građani su naveli da je zarad povećanja bezbednosti potrebno preduzeti dugoročne, preventivne mere, poput, podizanja svesti građana o bezbednosnoj kulturi, ulaganja u vaspitanje dece, u školski sistem. Neki od građana su naveli i to da bi povećanje socijalnog i životnog standarda građana, kao i otvaranje novih radnih mesta, dovelo do povećanja bezbednosti građana.