Izmene zakona i edukacija ključni za poboljšanje pristupa informacijama od javnog značaja

{image1}

„Pravo na pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji je garantovano Ustavom i dodatno regulisano zakonom koji je na snazi od 2004. godine. Uz sve intervencije i poboljšanja, ovaj zakon je proglašen najboljim na globalnom nivou, ali problem predstavlja njegovo sprovođenje i primena“, istakao je izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović na konferenciji održanoj 6. februara 2014. godine u Medija centru.

Istraživač BCBP Marko Milošević predstavio je kako državni organi primenjuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. On je istakao da javna preduzeća češće ne odgovaraju na zahteve za dostavljanje informacija u odnosu na lokalne samoupravame i državne organe. Milošević je ukazao i na postojanje „šume pravila“ koja regulišu oblast slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

{image2}

Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Stanojla Mandić ističe da je služba Poverenika, od kada je počela sa radom 2005. godine, rešila više od 20.000 slučajeva po žalbama za dostupnost informacija od javnog značaja, ali i da je broj žalbi u stalnom porastu.

„Prošle godine je podneto 3.300 žalbi za pristup informacijama, što je 40% više nego li pre dve godine. Uzrok tog povećanja nije poznat – da li državni organi manje odgovaraju ili im se građani više obraćaju. Uspešnost rada Poverenika je oko 90%, ali je zabrinjavajuće da je procenat neizvršenih rešenja u odnosu na državna i javna preduzeća veoma visok i iznosi oko 77%“, istakla je Stanojla Mandić.

Ivana Jeremić iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ističe da se revnosnije odgovara na zahteve za informacijama od javnog značaja koje upućuju nevladine organizacije nego li one koji dolaze od građana.

 „Procenat odgovora od strane državnih organa, lokalnih samouprava i javnih preduzeća uvek je bio veći ukoliko su upite slale nevladine organizacije. Razlog tome treba potražiti u većem uticaju nevladinih i drugih organizacija i njihovoj mogućnosti da izvrše dodatan pritisak. Odgovori na zahteve stižu najčešće u roku od 15 dana, ali često ne stignu odgovori na sva postavljena pitanja zbog nedovoljno preciznih zahteva građana, preobimnosti dokumenata, kao i nestručnosti osoba koje postupaju po zahtevima“, istakla je Jeremić.

Skupu u Medija centru je prisustvovalo oko 50 učesnika i nakon uvodnih izlaganja publika je postavila niz pitanja o tome šta sve predstavlja kršenje prava na pristup informacijama od javnog značaja, zatim koje sve informacije ulaze u tu kategoriju, kao i šta onemogućava efikasniji rad službe Poverenika. Među učesnicima je bilo predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva kulture i informisanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, brojnih organizacija civilnog društva, ambasade Francuske i Slovačke, međunarodnih organizacija i domaćih medija.