Konsultacije sa predstavnicima sektora bezbednosti u Srbiji o modelima za merenje napretka reforme sektora bezbednosti

{image1}

Namera BCBP je da kroz rad sa predstavnicima državih institucija poboljša model merenja napretka reforme sektora bezbednosti (RSB), koji je istraživački tim razvio tokom protekle četiri godine u okviru projekta Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji.

Okupljanjem ne samo predstavnika institucija koje se smatraju tradicionalnim akterima sektora bezbednosti (npr. vojske, policije i obaveštajnih agencija), nego i predstavnika Narodne skupštine i nezavisnih državnih institucija koje su odgovorne za praćenje njihovih aktivnosti, Centar je uspeo da na jednom mestu okupi predstavnike najšireg kruga državnih aktera koji su odgovorni za stvaranje, implementaciju i nadgledanje bezbednosne politike.

Učesnici su istakli da je osnovna prednost radionice, prilika da se upoznaju sa kolegama iz drugih delova državne uprave koji se bave različitim temama iz oblasti bezbednosti, u okviru mandata ustanove u kojoj rade.

Šta mi razumemo pod pojmom „sektor bezbednosti“?

Cilj radionica održanih prvog dana konsultacija bio je da predstave koncept i metodologiju istraživanja koje Centar koristi za merenje napretka reforme sektora bezbednosti. Miroslav Hadžić stoga je predstavio tipologiju aktera sektora bezbednosti, koju je Centar usvojio u svom istraživanju, kontekst u kome se reforma odvija, kao i ciljeve same reforme. Posle prezentacije je usledila prva radionica, u kojoj se od učesnika očekivalo da naprave listu ključnih aktera u sektoru bezbednosti, kao i listu pravnih dokumenata koji regulišu njihov rad. Bilo je odmah jasno da su, uprkos obimnom (mada preliminarnom) uvidu, istraživači Centra propustili da uključe neke aktere koji nisu direktno povezani sa tradicionalnim shvatanjem pojma bezbednosti, ali su takođe važni u procesu reforme, gledano iz ugla ljudskih prava ili sa stanovišta efikasnosti isporuke određene usluge. Naročito je istaknuta uloga opštinske policije, poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a i Saveta (ne samo Agencije) za borbu protiv korupcije.

Koji pristup Centar koristiti prilikom merenja napretka reforme sektora bezbednosti?

Sonja Stojanović je otvorila prezentaciju Indeks reforme sektora bezbednosti, sa tezom da su inovacije vezane za instrumente koje je Centar koristio u svom radu, pokušaj da se pristupi bezbednosnom sektoru u celini, iz perspektive civilnog društva. Do sada je većina instrumenata za merenje dometa reforme sektora bezbednosti proizvedena od strane donatorske zajednice, sa ciljem merenja efikasnosti pomoći koja je data jednoj zemlji. Indeks RSB, koji je razvijen u okviru BCBP, ima za cilj da se izmeri napredak reforme iz perspektive građana zemlje koja je još uvek u procesu demokratizacije, pa je akcenat na analizi dometa uvođenja principa demokratske vladavine u bezbednosnom sektoru.

Ona je takođe objasnila ključne promene u metodologiji istraživanja. U početnoj fazi studije izvršena je procena institucija, napredak koji su postigle u procesu reforme. Izveštaji pilot faze istraživanja su predstavljeni u Godišnjaku reforme sektora bezbednosti u Republici Srbiji 2008. Godišnjak je predstavljen većini institucija čiji je rad ocenjen krajem prošle godine. U međuvremenu je promenjen pristup. Sada je cilj da se proceni ostvarivanje principa reforme, kao što su, na primer, zaštita ljudskih prava i efikasno upravljanje ljudskim resursima svih posmatranih, na osnovu uzorka koji se zasniva na  celokupnom sektoru. Razlog leži u činjenici da su brojni identifikovani problemi reforme sektora bezbednosti u Srbiji sistematski. Na primer, većina državnih institucija još uvek nema dovoljno razvijenu kulturu transparentnosti, odnosno javnog rada, ne pružaju dovoljno aktuelnih informacija građanima o njihovim nadležnostima, radu i upravljanju budžetskim sredstvima.

Novousvojeni model omogućava holistički pogled na reformu, ili drugim rečima, on omogućava prepoznavanje zajedničkih trendova za ceo sektor, kao i ključne razlike između institucija. Konačno, mi verujemo da će rezultati evaluacije imati veću uporednu vrednost i primenljivost u drugim zemljama.

Sonja je potom objasnila zašto i na koji način su davane više i niže ocene prilikom primene indeksa RSB. Na primer, pretpostavka za ocenu 3 je da su ključni zakoni i institucije uspostavljeni tako da oni na odgovarajući način pružaju građanima nova prava ili usluge u trajanju od najmanje dve godine. Za ocene 4 i 5 u državnim institucijama i među bezbednosnim elitama ne bi trebalo da bude pitanje da li su reforme u bezbednosnom sektoru su neophodne, nego šta je najbolji način da se one sprovedu. Za ocenu 5, pored dobre prakse, bitno je da se državnim organima obezbede adekvatni resursi, kao i da su vrednosti demokratskog upravljanja internalizovane u same institucije. Nakon uvodnih izlaganja, u interaktivnim radionicama učesnici su imali priliku da „testiraju“ metodologiju Centra i da je poboljšaju, ukazujući na specifičnosti upravljanja u sopstvenim institucijama, i ukazujući na korisne resurse.

{split}

{image2}

Kako odtediti „specifičnu težinu“ aktera?

Sonja je pozvala učesnike konsultacija da pomognu istraživačkom timu Centra u uspostavljanu baze za evaluaciju različitih aktera, i merenju (ponderisanju) glasova prema značaju koji pojedini akteri imaju za reformu. Stoga, u utvrđivanju „težine“, odnosno značaja jednog aktera za određeni kriterijum (npr. zaštitu ljudskih prava), najčešće su pominjani sledeći faktori: da li se akter/organizacija finansira iz budžeta, u kojoj meri može da nanese štetu ljudima ukoliko zloupotrebi zakonska ovlašćenja privremenog ograničenja ljudskih prava, i kako građani percipiraju važnost reforme institucije u pitanju.

Koliko znamo i koliko bi trebali da zanamo o sektoru bezbednosti?

U radionici koja je bila posvećena opštoj i finansijskoj transparentnosti, diskutovano je o takozvanim „sivim zonama“, odnosno situacijama u kojima princip pristupa informacijama od javnog značaja može biti odbačen zbog potrebe da se zaštite lični podaci ili informacije koje su klasifikovane kao tajna. U ovoj diskusiji najaktivniji su bili predstavnici Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, s jedne, i bezbednosno-obaveštajna zajednica, s druge strane. Razgovaralo se i o tome šta građani treba da znaju o budžetu koji se troši u njihovo ime, kao i o složenosti javnih nabavki u sektoru bezbednosti.

Definicije tipova kontrole u ​​sektoru bezbednosti su izmenjene i precizirane

Podeljeni u grupe, učesnici su analizirali uputstva za ocenjivanje četiri vrste kontrole i nadzora nad sektorom bezbednosti: sudske kontrole, parlamentarne, kao i nadzora i kontrole koju sprovode organi izvršne vlasti i nezavisni državni organi. Članovi grupe koja je analizirala ulogu izvršne vlasti su bili toliko zainteresovani za svoj zadatak, da su iskoristili popodnevnu pauzu za rad u grupi. U zajedničkoj diskusiji najviše pažnje je izazvalo pitanje do koje mere nezavisni državni organi mogu da kontrolišu i nadgledaju tradicionalno državne organe. Većina učesnika se složila da ova oblast mora dodatno da se ispita i unapredi.

Do koje mere je integrisan sektor bezbednosti u Srbiji?

Poslednjeg dana, Sonja Stojanović je upoznala učesnike sa mehanizmima za poboljšanje saradnje između različitih državnih institucija u sektoru bezbednosti, sa ciljem da se obezbedi jedinstven odgovor na poseban izazov ljudske i nacionalne bezbednosti (npr. organizovani kriminal, regionalna bezbednost, proizvodnja i trgovina naoružanjem i specijalnom opremom). Ova radionica je ocenjena kao jedna od najboljih, pored radionice o demokratskoj i civilnoj kontroli, i radionice o zastupljenosti žena i nacionalnih manjina u sektoru bezbednosti.

{image3}

Podeljeni u grupe, učesnici su analizirali kvalitet saradnje između aktera u sektoru bezbednosti na lokalnom nivou u Srbiji, kao i na nivou cele zemlje, i konačno, kvalitet saradnje državnih organa sa privatnim sektorom bezbednosti i organizacijama civilnog društva. S obzirom da je posao bio podeljen među grupama, identifikovano je 12 politika koje direktno zavise od toga da li horizontalna saradnja između različitih aktera sektora bezbednosti funkcioniše. Na kraju, učesnici su za studije slučaja koje mogu da pomognu autorima da kvalifikuju uspehe i neuspehe u EU i NATO integracijama predložili borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i odgovor na vanredne situacije i harmonizaciju sa politikama EU.

Koji su sledeći koraci?

U sledećoj fazi istraživanja, Centar planira da pošalje upitnike za zahtevom za konkretnim informacijama o radu ovih institucija. Takođe, postoji plan da se na kraju istraživačkog procesa organizuje još jedna radionica sa predstavnicima institucija sektora bezbednosti, kako bi proverili rezultate istraživanja Centra.