Partnerstvom do povećanja integriteta u sektoru bezbednosti

{image1}

„Cilj konsultacija jeste da proverimo da li smo na pravom putu kada je reč o analizi rizika od korupcije u sektoru bezbednosti. Nadam se da ćemo kroz dinamične diskusije zajedno uspeti da identifikujemo koji su najveći rizici u institucijama sektora bezbednosti, ali i da definišemo koju su to mehanizmi neophodni kako bi se rizici izbegli. Nalaze sa ovog skupa ćemo ukrstiti sa rezultatima dosadašnjih istraživanja koje je sproveo BCBP i objediniti u izveštaju koji će biti predstavljen u septembru“, istakla je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajićna otvaranju konsultacija.

Kao jedan od rizika u institucijama sektora bezbednosti, učesnici konsultacija su naveli određivanje stepena tajnosti podataka. Istaknuto je da treba odrediti jasne kriterijume koji će se koristiti prilikom klasifikacije poverljivih dokumenata, na sličan način kako je to urađeno u Bezbednosno informativnoj agenciji postojanjem pravilnika o kriterijumima za određivanje stepena tajnosti podataka. Pored toga, istaknuto je da zavisnost od političkih promena često dovodi do vakuuma u odlučivanju i blokade rada institucija, kao i da ima slučajeva kada se upravljačke odluke ne donose na osnovu procedura već na osnovu lične procene rukovodioca.

{image2}Upravljanje ljudskim resursima je jedan od značajnijih rizika u bezbednosnim institucijama

„Interno oglašavanje slobodnih radnih mesta je veoma značajno i odnosi se na celokupnu državnu upravu. Da bi zaposleni mogli da planiraju svoja karijerna napredovanja trebalo bi da postoji lista upražnjenih radnih mesta i da postoje jasno utvrđeni kriterijumi za napredovanje u službi“, istakao je istraživač BCBP Saša Đorđevićkoji je vodio radionicu na temu upravljanja ljudskim resursima.

Učesnici su se složili da je neophodno interno oglašavati upražnjena radna mesta. Kao neke od razloga koji idu u prilog toj tvrdnji naveli su da je to važno za imidž organizacije jer se na taj način prikazuje kao organizacija koja vodi računa o svojim zaposlenima, da interni oglas utiče na motivaciju zaposlenih i njihovu mobilnost, i da su troškovi internog konkursa manji u odnosu na eksterni. Učesnici su naveli da u Ministarstvu unutrašnjih poslova postoji zakonska obaveza da se izradi lista slobodnih mesta na godišnjem nivo, a da ona ne postoji. Takođe navedeno je da je u MUP-u neophodno uraditi jasne opise radnih mesta i precizno odrediti kriterijume za napredovanje. Istaknuto je da ocenjivanje službenika nije objektivno i da nema utvrđenih procedura analiza procesa rada.Tokom diskusije je istaknuto da u Ministarstvu odbrane postoje interni konkursi i kriterijumi na osnovu kojih se vrši odabir, a koji se izvlače iz opisa radnog mesta, ali i da se ne praktikuje obaveštavanje o upražnjenim formacijskim mestima unutar Ministarstva odbrene i Vojske Srbije. Tokom radionice, naglašene su i specifičnosti poslova BIA gde postoje specifična radna mesta sa određenim stepenom tajnosti. Iz tog razloga, grupa nema jasno određenje prema internim konkursima i smatra da se o tome ne može govoriti uopšteno. Kao problem u oblasti ljudskih resursa koji se odnosi na Bezbednosno-informativnu agenciju je istaknut nedovoljan broj edukovanih kadrova koji su upoznati sa procedurama o radu BIA i kadrova sa specifičnim znanjima i veštinama. {split}

{image3}Jačanje unutrašnje i spoljne kontrole bi dovelo do jačanja integriteta institucija

„Efikasna unutrašnja kontrola je izuzetno važna za svaku instituciju, jer se njome rešavaju problemi unutar kuće što je od velike važnosti za institucije iz sektora bezbednosti koje su stalno preokupirane curenjem informacija. Spoljna kontrola treba samo da dopuni rad unutrašnje kontrole a ne da je i zameni, što je danas slučaj u Srbiji. Zato je jačanje unutrašnje kontrole ali i poboljšanje saradnje između nje i spoljnih institucija kontrole od velikog značaja“, istakao je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

Podeljeni u tri grupe, učesnici konsultacija su analizirali preporuke za jačanje unutrašnje kontrole u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji. Složili su se da je suština datih preporuka u tome da se uvede kontrola koja je nešto između unutrašnje i spoljašnje kontrole. Međutim, radna grupa smatra da segment unutrašnje kontrole ne bi trebalo izdvajati iz sistema, već ga razvijati unutar sistema, dok bi trebalo ojačati mehanizme spoljne kontrole. Kako su istakli, nijedna aktivnost spoljnog nadzora ne bi mogla da ugrozi rad institucija bezbednosti, ali treba napraviti balans između javnog interesa i nacionalne bezbednosti. Učesnici smatraju da postoji saradnja između spoljnih i unutrašnjih kontrolnih organa i institucija bezbednosti ali je treba urediti na zakonski način. Tokom diskusije pohvaljena je saradnja Zaštitnika građana sa Odborom za kontrolu službi bezbednosti i Generalnim inspektorom vojnih službi bezbednosti.

{image4}Revizije svrsishodnosti javnih nabavki još uvek nisu prioritet u Srbiji

Funkcionalna svrsishodnost u postupku javnih nabavki bila je tema predavanja koje je održao Danilo Pejović iz organizacije Transparentnost Srbija. Tokom predavanja je istaknuto da nema puno literature i instrukcija kako se radi revizija svrsishodnosti. Pejović je učesnicima konsultacija govorio o osnovnim ciljevima revizije svrsishodnosti, kao i o tome po čemu se ona razlikuje od ostalih vrsta revizija.

„Osnovni cilj revizije svrsishodnosti poslovanja jeste davanje mišljenja o ekonomičnosti, efikasnosti i uspešnosti poslovanja. Prilikom revizije svrsishodnosti se koristi širi i raznovrsniji izbor metoda za pribavljanje revizorskih dokaza i metoda vrednovanja nego prilikom revizije pravilnosti poslovanja“, objasnio je Pejović.

Učesnici su istakli da su finansijski postupci još uvek prioritet revizije u Srbiji, i da će tek nakon toga doći na red svrsishodnost. Oni su se složili da probleme u planiranju nabavki predstavljaju veći obim potreba nego finansija, nerealno i nesrazmerno iskazane potrebe od strane organizacionih jedinica, kao i needukovanost ljudi koji se bave planiranjem javnih nabavki. Pored toga, kao problem je istaknuto da se usled lošeg stanja ekonomije u Srbiji smanjuje broj ponuđača u javnim nabavkama. Tržište je malo, a za specifične nabavke nema ponuđača.