PUBLIKACIJA: Bezbednost Zapadnog Balkana

Bezbednost Zapadnog Balkana broj 20: Javnost Srbije o bezbednosti

Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo je prvo sveobuhvatno istraživanje javnog mnjenja o bezbednosti.Tokom marta i aprila 2011. godine istraživanjem su obuhvaćene različite dimenzije bezbednosti: od poverenja u institucije, stavova građana prema pojedinim akterima sektora bezbednosti, pa do osećaja lične i nacionalne bezbednosti. Ispitivani su stavovi građana o tradicionalnim akterima - vojsci i policiji, ali i o službama, ministarstvima, parlamentu, nezavisnim državnim organima i privatnim kompanijama za obezbeđenje.

Za razliku od drugih istraživanja javnog mnjenja, a malo ih je o bezbednosnim temama, ovo istraživanje nudi novi ugao posmatranja.

Zahvat istraživanja je veći jer ne uključuje samo tradicionalne aktere, a tematski obuhvata širi spektar bezbednosnih izazova. Dodatnu vrednost predstavlja i interpretacija dobijenih rezultata koja prevazilazi puko merenje poverenja u institucije, već odgovara i na pitanja kako je to i zašto je to tako.

Istraživanje je obavljeno na reprezentativnom uzorku od 1200 građana Srbije (bez KiM), a nalazi su produbljeni podacima dobijenim u šest fokus grupa sa stanovnicima Srbije.

Čitaoci su u prilici da se upoznaju sa kontekstom reforme sektora bezbednosti u tranzicionoj Srbiji, te da ocene domete obećanog i postignutog u protekloj deceniji.

Takođe, ne manje značajan je i tekst koji se, u obzorju evropskih integracija, bavi i nacionalnim identitetom građana Srbije kao bezbednosnim izazovom. Shvatanjem željenog i mogućeg, odnosno postojanjem međusobno isključivih očekivanja u Srbiji pokušali smo da objasnimo bezbednosne izazove  i dileme građana Srbije.

Najposle, ekonomska transformacija napravila je novu polarizaciju u Srbiji stvarajući sloj gubitnika tranzicije, čije je viđenje dometa reforme sektora bezbednosti objašnjeno u ovom broju našeg časopisa.

Sadržaj:

  • Reč urednika

Miroslav Hadžić

Bezbednost Zapadnog Balkana, 6(20), str. 1-4.

  • Osnovni podaci o istraživanju

Zoran Krstić

Bezbednost Zapadnog Balkana, 6(20), str. 5-12.

  • Kognitivna disonanca i bezbednosna politika Srbije

Filip Ejdus

Bezbednost Zapadnog Balkana 6(20), str. 13-30.

  • Odnos nacionalnog i evropskog identiteta Srbije

Zoran Krstić

Bezbednost Zapadnog Balkana 6(20), str. 31-51.

  • Šta gubitnici tranzicije misle o reformi sektora bezbednosti

Marko Milošević, Predrag Petrović

Bezbednost Zapadnog Balkana 6(20), str. 52-74.

  • Opreke između obećanog i postignutog

Miroslav Hadžić

Bezbednost Zapadnog Balkana 6(20), str. 75-79.

Tagovi: ..., akterima, bezbednosti, građana, ispitivani, kompanijama, lične, nacionalne, obezbeđenje, organima, osećaja, pojedinim, prema, privatnim, sektora, stavova, stavovi, tradicionalnim, vojsci

DETALJI

DATUM: 11.03.2012

TEME: Bezbednosna politika Srbije, Nadzor, Policija, Privatna bezbednost, Službe bezbednosti, Transparentnost, Vojska

VRSTA: Bezbednost Zapadnog Balkana

DOI broj:

AUTORI

Miroslav Hadžić

PODELITE

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Kako osloboditi zarobljenu državu u Srbiji? Ka bezbednosnim institucijama i spoljnoj politici u službi građana

    Datum: 13.06.2024.

    Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |

    Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.

  • Mladi, oružje i bezbednost: Analiza mera uvedenih nakon višestrukih ubistava 3. i 4. maja

    Datum: 25.12.2023.

    Autor: Dušan Stanković |

    Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.

  • Onlajn narativi protiv „rodne ideologije” u Srbiji

    Datum: 19.09.2023.

    Autor: Maja Bjeloš | Ivana Ranković | Gorana Pebić | Đorđe Blagojević |

    U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.