Komunalna (policija) milicija

Prikaz praktične politike namenjen je široj javnosti sa namerom da predstavi politički narativ tokom usvajanja i promena zakonskog okvira o komunalnoj policiji u poslednjih skoro deset godina, dosadašnje rezultate rada i incidente u kojima su komunalni policajci učestvovali, kvalitet javne rasprave o Zakonu o komunalnoj miliciji i problematična nova zakonska rešenja.

Cilj prikaza praktične politike je da ukaže na opasnost da komunalna milicija u budućnosti postane sredstvo partijskog zapošljavanja i zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu kao što je na primer uništavanje zelenila, regulisanje divljih deponija i buke, na šta se građani najčešće žale. Prikaz bi trebalo da ohrabri potpuno novu javnu raspravu o budućnosti komunalne policije koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna.

Glavni nalazi

Prošlo je skoro deset godina od kada je komunalna policija promovisana u gradsku službu koja će menjati Srbiju nabolje tako što će rešiti komunalne probleme i rasteretiti „redovnu” policiju od poslova kao što su buka iz stambene zgrade ili zatvaranje ugostiteljskih objekata nakon kraja radnog vremena. Iako je formirana u 21 od 29 gradova Srbije, javnost skoro da ništa ne zna o njenom stvarnom doprinosu komunalnom redu, dok je istovremeno prati niz incidenata. Preko 17.000 građana je podnelo onlajn peticiju da se ukine komunalna policija.

Zna se da je u periodu od 2013. do 2015. godine radilo skoro 650 komunalnih policajaca u Srbiji koji su primili više od 77.000 prijava građana zbog komunalnih problema, izdali preko 230.000 prekršajnih naloga i podneli skoro 40.000 zahteva sudiji za prekršaje. Međutim, svi ti brojevi ne pokazuju u kojoj meri je komunalna policija unapredila komunalni red u zemlji i rasteretila policijske službenike. Predstavnici vlasti su to dobro primetili 2016. godine kada su odustali da potroše 2,5 miliona dinara za popravku reputaciju komunalnih policajaca i umesto toga odlučili da analiziraju dotadašnji rad ove službe lokalne samouprave.

Ipak, nije poznato da je analiza urađena i predstavljena, barem Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Ali to nije sprečilo predstavnike beogradske gradske vlasti da početkom 2019. godine iniciraju usvajanje Zakona o komunalnoj miliciji za koji su u julu ove godine glasali narodni poslanici nakon javne rasprave u kojoj nije obezbeđen dovoljan nivo transparentnosti i participativnosti zakonodavnog postupka. Tako je Srbija postala jedina zemlja u Evropi koja za službu lokalne samouprave koristi reč „milicija” koja podrazumeva narodnu vojsku ili naoružani narod. Ali to nije najveći problem.

Postoji realna opasnost da komunalna milicija postane sredstvo partijskog zapošljavanja i zaštite vlasti. Ukinuto je ograničenje o maksimalnom broju pripadnika i omogućeno je angažovanje više ljudi, što je bila i namera gradske vlasti u Beogradu pre usvajanja zakona. Ne postoji javni konkurs za načelnika komunalne milicije, već ga na osnovu diskrecionog ovlašćenja raspoređuje predsednik opštine ili gradonačelnik. Sve to dok jedan od osnivača vladajuće stranke i sadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije lično kupuje obuću i odeću za celu komunalnu policiju u Kruševcu. Na taj način se jača partijski uticaj na službu i uopšte na zaposlene i to u okruženju gde zakonom nije obavezno formiranje unutrašnje kontrole komunalne milicije.

Suštinski je zakon dozvolio da svi lokalni moćnici mogu da poseduju svoju miliciju koja će moći da primenjuje silu, fizičku snagu, lisice, palicu i biber sprej. Pride, komunalni milicionar je dobio pravo da radi prikriveno bez uniforme, zaustavlja i pregleda vozilo i poziva ljude na informativni razgovor. Sve ovo se može protumačiti kao čin zastrašivanja ili zahtev da se potkazuju drugi građani, ali i kao način da se „utera” poslušnost političkom režimu. Zakon je predvideo kaznu od 10.000 do 50.000 dinara za sve one koji se ne odazovu pozivu komunalne milicije na informativni razgovor.

Preporuke

• Narodni poslanici pod hitno treba da promene naziv komunalne milicije u komunalnu policijsku službu.
• Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba da na zvaničnoj internet prezentaciji objavi sve godišnje izveštaje o radu komunalnih policija u gradovima Srbije.
• Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova treba da ispita zakonitost upotrebe sredstava prinude komunalnih policajaca i rezultate predstavi javno u Narodnoj skupštini.
• Vlada pod hitno treba da ispita dosadašnji rad komunalne policije formiranjem samostalne, nezavisne i nepristrasne komisije u čijem sastavu treba da bude predstavnik Zaštitnika građana i organizacije koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
• Potrebno je otvoriti potpuno novu javnu raspravu o budućnosti komunalne policije koja će biti u potpunosti transparentna, participativna i inkluzivna.