Korupcija u sektoru bezbednosti: unutrašnja kontrola

U Srbiji postoji relativno razvijen zakonski okvir unutrašnje kontrole u državnom delu sektora bezbednosti, u kome postoji 12 unutrašnjih kontrolora. U formalnopravnom smislu, oni imaju na raspolaganju dovoljan korpus nadležnosti i ovlašćenja. Ipak, relativno razvijen zakonski okvir za borbu protiv korupcije i ostvareni nivo angažovanja nisu dovoljni za uspešno sprečavanje i suzbijanje koruptivnih radnji. To je posledica nedostataka u upravljanju materijalnim, finansijskim i ljudskim resursima, te slabosti spoljne kontrole, ali i nedostataka u samom okruženju u kome je na delu samo fiktivna borba protiv korupcije. U toj borbi „krupna“ korupcija potpuno je neistražena.

Osnovni problem predstavlja položaj unutrašnjih kontrolora u sektoru bezbednosti, gde je naročito upitna njihova samostalnost. Zatim, zakonski okvir je u najvećoj meri okrenut ka suzbijanju korupcije, a ne ka njenoj prevenciji. Na primer, mehanizam zaštite uzbunjivača nije odgovarajuće uređen. Time su preventivne aktivnosti u borbi protiv korupcije neiskorišćene. Najviše problema postoji u nadzoru i kontroli realizacije nabavki za institucije sektora bezbednosti, naročito onih poverljivih koje su i najbrojnije (MO 15%, MUP 55%, BIA 95%, VBA 80%, VOA 30%). Trenutno ne postoje dokazi o odgovorajućim kapacitetima unutrašnjih kontrolora da sprovode kontrolu poverljivih nabavki.

Organi unutrašnje kontrole u sektoru bezbednosti predstavljaju prvu liniju odbrane u borbi protiv prevara i korupcije. S obzirom na to da u Srbiji do sada nije sistematski istraživano da li su i u kojoj su meri vojska, policija i službe bezbednosti zahvaćeni korupcijom, u tekstu je najpre istražen opšti zakonski okvir u kome deluju unutrašnji kontrolori u državnom delu sektora bezbednosti u Srbiji. To je početni korak u realizaciji jednog sistemskog istraživanja. Nakon toga prikazan je način na koji institucije sektora bezbednosti definišu korupciju. To je bilo neophodno uraditi radi utvrđivanja okruženja u kome deluju unutrašnji kontrolori. Zatim je utvrđen „identitet“ unutrašnjih kontrolora i njihov delokrug rada. Na kraju su obrađeni izazovi koji predstoje unutrašnjim kontrolorima u suzbijanju korupcije.