Da li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?
Istraživačica BCBP Katarina Đokić istražila je ulogu NATO u unapređenju regionalne bezbednosne saradnje i izazove i prilike sa kojima se susreće.
Potreban zajednički odgovor na globalne bezbednosne izazove
Evropa očekuje od Srbije i Zapadnog Balkana da prestanu da budu problem i da postanu deo zajedničkog odgovora na bezbednosne izazove, ali vlasti do danas nisu razumele koncept reforme sektora bezbednosti i zato treba da prepoznaju organizacije civilnog društva kao relevantnog aktera u polju javne politike, glavni su zaključci skupa koji je organizovao BCBP.
Nezavisni izveštaj o sprovođenju NAP 1325 u Srbiji
Nezavisnim izveštajem o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana (NAP) za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji BCBP želi da prikaže najveća dostignuća u procesu sprovođenja NAP-a, zatim da ukaže na izazove koji su se javljali u procesu sprovođenja i da predloži mere za njihovo prevazilaženje i unapređenje sprovođenja plana.
Korupcija u sektoru bezbednosti: unutrašnja kontrola
Bogoljub Milosavljević i Saša Đorđević objašnjavaju ulogu unutrašnjih kontrolora u sprečavanju i suzbijanju korupcije u sektoru bezbednosti i izazove koji predstoje u radu unutrašnjih kontrolora u borbi protiv korupcije, te nude preporuke za tela unutrašnje kontrole u državnom delu sektora bezbednosti.
Obukom vojske do kvalitetnije civilno-vojne saradnje
Organizacije civilnog društva motivisane su za bavljenje bezbednosnim temama, i tome doprinosi razvijeni odnosi sa lokalnom zajednicom, multikulturalnost i podrška nezavisnih državnih institucija, a najveće izazove predstavljaju nedovoljna stručnost i neiskustvo u saradnji sa institucijama, nedostatak kapaciteta organizacija i nedovoljna zastupljenost u medijima, kao i zatvorenost državnih institucija i tajnost informacija - zaključci su predavanja koje je BCBP priredio za Vojsku Srbije.
Predstave javnosti o odbrani i vojsci u Centralnoj i Istočnoj Evropi
Studije slučaja u ovoj knjizi bave se reakcijama javnosti u nekim postkomunističkim evropskim zemljama na najnovije bezbednosne izazove kao što su širenje NATO, kreiranje evropske politike bezbednosti i odbrane i reforme nacionalnih oružanih snaga.
Smisao reforme sektora bezbednosti
Jedan od glavnih faktora urušavanja sistema bezbednosti sa novih globalizacijskim procesima je i sumnja u to da postojeći «sistemi kolektivne i zajedničke bezbednosti mogu valjano da odgovore na nove izazove, rizike i pretnje.
Ograničenja i prednosti vojnog angažovanja Evropske unije
Kao bezbednosni akter koji nastupa na temelju jedinstvene spoljne politike 27 država članica, EU je Strategijom bezbednosti iz 2003. godine potvrdila nameru da bude globalno prisutna. Međutim, u reakciji na globalne izazove bezbednosti, ona mora raspolagati kredibilnim vojnim odgovorom. Tog odgovora ne može biti ukoliko prethodno nisu stvoreni politički preduslovi za angažovanje, odnosno, izgrađeni odgovarajući kapaciteti.
