Kupovina lojalnosti?

U poslednje dve godine primetan je trend uvećanja budžeta bezbednosnih aktera. Tako su budžeti Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova za 2019. skočili za oko 70, odnosno 40 procenata u poređenju sa 2016. godinom. U istom periodu budžet BIA je skočio za blizu 40 posto. Predlogom budžeta za 2020. godinu predviđen je dalji rast budžeta BIA, te će skok budžeta Agencije u 2020. u odnosu na 2016. godinu (kada je zabeležen prvi rast) iznositi skoro 50%.

Problem je što javnost, mediji i poslanici u Narodnoj skupštini ne znaju na šta će se ta sredstva utrošiti. Zbog toga, kao i usled brojnih slučajeva tajnog praćenja i nadzora, te zastrašivanja novinara i aktivista za šta se sumnjiče pripadnici i saradnici službi bezbednosti, deo javnosti, novinara i narodnih poslanika je izrazila bojazan da će povećanje budžeta BIA biti u funkciji oživljavanja i jačanja njene uloge kao političke policije, posebno kroz zapošljavanje novog kadra lojalnog partiji.

Ovom naglom povećanju budžeta bezbednosnih aktera treba pridodati i činjenicu da su vlasti u Srbiji odlučile da za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti izgradi stanove u nekoliko gradova širom Srbije koje će oni moći da kupe po jako povoljnim uslovima. Naravno, ovde se odmah postavlja pitanje zbog čega se stanovi po niskim cenama planiraju i nude samo za pripadnike službi bezbednosti, policije i vojske a ne i zaposlenima u drugim sektorima od čijeg rada mnogo neposrednije svakodnevno zavise životi i zdravlje brojnih građana, na primer u zdravstvu. O razlozima za privilegovanje pripadnika snaga bezbednosti nije ni moglo da se raspravlja u javnosti jer javna rasprava nije održana zbog toga što sam Nacrt zakona „sadrži podatke u vezi sa podacima koji su od interesa za Republiku Srbiju“.

Da je povećanje budžeta za službe bezbednosti i izgradnja jeftinih stanova za zaposlene u njima „partijski projekat“ ukazuje to što su odluke samostalno doneli čelni ljudi aparata sile, članovi vladajuće partije, bez učešća Vlade Srbije i Ministarstva finansija. Potom, ova rešenja su postala deo političke kampanje.

Razlog zbog kojeg političke vlasti u Srbiji privileguju zaposlene u sektoru bezbednosti čini se leži u tome da one pokušavaju da obezbede njihovu lojalnost po svaku cenu, na šta ukazuje i iskustvo režima Slobodana Miloševića.

Više o razlozima i implikacijama uvećanja budžeta službi bezbednosti čitajte u analizi.

Analiza je deo obimnijeg rada koji se bavi tokovima i mehanizmima zarobljavanja službi bezbednosti u Srbiji od strane političkih vlasti od 2006. do danas, koji će biti objavljen do kraja 2019. godine. U radu će biti opisano kako je način (pre)uređenja bezbednosno-obaveštajnog sektora nakon obnove nezavisnosti Srbije stvorio pretpostavke za lako potpuno zarobljavanje službi bezbednosti.  Posebna pažnja će biti posvećena i zakonskim nedostacima koji su tada izgledali manje važnim, ali su se kasnije pokazali bitnim u političkoj instrumentalizaciji bezbednosno-obaveštajnog sektora. Takođe će biti analiziran način na koji je vladajuća partija urušila mehanizme nadzora i kontrole nad službama bezbednosti, čime je uklonila prepreke njihovoj punoj instrumentalizaciji. Biće prikazano i na koji način vladajuća partija koristi bezbednosno-obaveštajni sektor u lično-partijske svrhe, između ostalog i za obračun sa kritičarima vlasti, kroz konkretne primere.