Nezavisni izveštaj o sprovođenju NAP 1325 u Srbiji

Autorke izveštaja istraživačice BCBP Gorana Odanović i Maja Bjeloš su uz pomoć stručnih saradnica Zorice Mršević i Selene Tasić, kao i saradnica u istraživanju Sare Nikčević i Marije Stevuljević, pokrile period od devetnaest meseci – od usvajanja NAP-a, krajem decembra 2010. godine, do kraja jula 2012. godine.

NAP je usvojen odlukom Vlade čime je Srbija postala druga zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja je usvojila takav dokument (prva je to učinila BiH, u julu 2010. godine). Proces izrade NAP-a trajao je godinu i po dana. Najpre je Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), u saradnji sa Ministarstvom odbrane (MO), u maju 2009. godine pokrenuo projekat izrade smernica za pisanje NAP-a. Na osnovu tih smernica, MO je u junu 2010. godine započelo proces izrade samog NAP-a. Ovaj proces je trajao do polovine novembra 2010. godine. Čini se, međutim, da je prilikom izrade NAP-a, kao i prilikom predlaganja novih tela i mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti, izostala analiza načina na koje postojeći mehanizami rodne ravnopravnosti (nacionalni, pokrajinski i lokalni) mogu doprineti ostvarivanju ciljeva ovog programa.

Usvajanje NAP-a, odnosno uvođenje rodne perspektive u upravljanje sektorom bezbednosti najavljivano je kao važan reformski potez koji će Srbiju učiniti liderom u ovoj oblasti na Zapadnom Balkanu. Ipak, početni entuzijazam povodom primene NAP 1325 u Srbiji ubrzo je splasnuo. Naime, tek deset meseci nakon usvajanja NAP-a formirana su tela za njegovo sprovođenje, što je u velikoj meri usporilo proces sprovođenja i ostvarivanje ciljeva ovog dokumenta. Pored toga, aktivnosti vezane za sprovođenje NAP-a institucije i dalje sprovode bez ikakvih finansijskih sredstava ili uz minimalna finansijska sredstava. Ovakva situacija ukazuje na to da uvođenje politike rodne ravnopravnosti u upravljanje sektorom bezbednosti još uvek nije prepoznato kao jedan od prioriteta, koji u velikoj meri može unaprediti ne samo operativnu efikasnost institucija u sektoru bezbednosti ili međunarodni ugled Srbije već, na prvom mestu, bezbednost svih građana.

Čime se bavimo u izveštaju

NAP se sastoji od sedam tematskih poglavlja: 1) formiranje institucionalnih mehanizama za sprovođenje NAP-a, 2) povećanje zastupljenosti žena u sektoru bezbednosti i povećanje njihovog uticaja na pitanja vezana za mir i bezbednost, 3) povećanje učestvovanja i uticaja žena na odlučivanje u oblasti odbrane i bezbednosti, 4) povećanje učestvovanja žena u rešavanju konflikata i postkonfliktnih situacija, kao i povećanje učestvovanja žena u multinacionalnim operacijama, 5) korišćenje instrumenata pravne zaštite žena, 6) obrazovanje i usavršavanje pripadnika sektora bezbednosti i 7) pružanje medijske podrške ciljevima NAP-a.

Ovim izveštajem obuhvaćene su sve navedene oblasti. Saradnju institucija sa organizacijama civilnog društva (OCD) na sprovođenju NAP-a obradili smo posebno, imajući u vidu da su u skoro svim poglavljima NAP-a OCD prepoznate kao nosioci aktivnosti. Nalazi i preporuke izneti u ovom izveštaju sačinjeni su na osnovu analize javno dostupnih dokumenata i informacija o aktivnostima institucija nadležnih za sprovođenje NAP 1325, odgovora na upitnike koje je BCBP poslao nadležnim institucijama4 (u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja) i razgovora sa predstavnicima državnih institucija i međunarodnih organizacija koje rade na osnaživanju i unapređenju položaja žena u Srbiji.

Po uzoru na strukturu NAP-a, u prvom delu se bavimo procesom uspostavljanja institucionalnih mehanizama za sprovođenje NAP-a, kao i razlozima koji su ovaj proces usporili.

U drugom delu predstavljamo nalaze o promenama u zastupljenosti žena u sektoru bezbednosti, njihovom učestvovanju u multinacionalnim operacijama i učestvovanju u procesu donošenja odluka.

U trećem delu izveštaja predstavljamo analizu pravne i institucionalne zaštite žena od diskriminacije u sektoru bezbednosti, ukazujući na specifičnosti postojanja diskriminacije u dominantno maskulinom okruženju kakvo je sektor bezbednosti. U ovom poglavlju detaljno su analizirani različiti oblici diskriminacije prisutni u sektoru bezbednosti, koji su prikupljeni pre svega u vojsci i policiji.

U četvrtom delu analizirali smo aktivnosti institucija u oblasti edukacije i obuke zaposlenih u sektoru bezbednosti, koja se bavi temama iz oblasti roda i bezbednosti.

U petom poglavlju predstavljamo rezultate monitoringa medijskog izveštavanja o ženama u sektoru bezbednosti, sprovedenog tokom juna 2012. godine. Monitoring je sproveden kako bi bilo ustanovljeno koliko su i na koji način žene u sektoru bezbednosti predstavljene u medijima u toku jednog meseca u ovoj godini. Pored toga, želeli smo da utvrdimo na kakav način mediji izveštavaju o ženama u sektoru bezbednosti kako bismo pratili uspešnost sprovođenja NAP-a u delu koji se odnosi na informisanje javnosti o svim aspektima problema rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti.

Konačno, u šestom poglavlju bavimo se saradnjom institucija sektora bezbednosti sa organizacijama civilnog društva na sprovođenju NAP-a i analiziramo glavne prepreke uspostavljanju delotvornije saradnje.

Na kraju svakog poglavlja navedene su preporuke za unapređenje sprovođenja NAP-a u toj oblasti.