PUBLIKACIJA: Analiza

Novi-stari izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji

Nova publikacija BCBP daje kompletan uvid u privatni sektor bezbednosti Srbije: od prikaza konteksta privatizacije bezbednosti i prvog Zakona o privatnom obezbeđenju, preko analize tržišta i profila privatnog sektora bezbednosti, kao i kontrole i nadzora koji vrše Ministarstvo unutrašnjih poslova i Narodna skupština, te kontrola tržišnog poslovanja, do saradnje javnog i privatnog sektora bezbednosti.

Ova knjiga predstavlja drugo sveobuhvatno empirijsko istraživanje o privatizaciji bezbednosti u Srbiji. Prvo istraživanje na ovu temu BCBP je realizovao tokom 2007. i 2008. godine. Za ovo vreme dogodile su se značajne ekonomske, pravne i političke promene u Srbiji, koje su uticale i na privatni sektor bezbednosti. Između ostalog, produbljena je ekonomska kriza, prekomponovana je politička moć i konačno je privatni sektor bezbednosti uređen posebnim zakonima.

Ovim istraživanjem BCBP je nastojao da utvrdi kako su rečene promene uticale na privatni sektor bezbednosti, kakvo je stanje u njemu danas, te kako će on izgledati u budućnosti. Nalazi ovog istraživanja su važni jer su nastali nakon donošenja a neposredno pre primene Zakona o privatnom obezbeđenju, što će omogućiti da se budućim sličnim istraživanjem pouzdano utvrde dobri i loši efekti primene Zakona. To će olakšati i utvrđivanje i formulisanje preporuka za njegovu buduću izmenu.

Kao i u prethodnom istraživanju, tim BCBP i ovde je koristio intervjue kao osnovni način prikupljanja i provere podataka i informacija o privatnom sektoru bezbednosti.

Obavljeno je trideset i osam intervjua sa menadžerima bezbednosti i zaposlenima u firmama za privatno obezbeđenje i bankama, firmama za samozaštitnu delatnost, predstavnicima Udruženja za privatno obezbeđenje, članovima i stručnim osobljem Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Republike Srbije, predstavnicima Državne revizorske institucije, predstavnicima policije kao i sa novinarima.

Ovako stečene informacije ukrštali smo sa podacima prikupljenim iz različitih izveštaja državnih organa, sa Portala javnih nabavki, Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, pretragom Agencije za privredne registre, Agencije za borbu protiv korupcije, pretragom oglasa za posao, te odgovorima na zahteve za informacijama od javnog značaja različitih državnih organa.

Osobenost ovog istraživanja jeste u tome što je veliki broj intervjua urađen sa menadžerima bezbednosti izvan Beograda. Na taj način nastojali smo da steknemo što celovitiju sliku sektora, te da identifikujemo njegove osobenosti na lokalu.

Pored istraživača BCBP, u istraživanju su učestvovali i istraživački novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), kao i nezavisni ekspert sa dugogodišnjim radnim iskustvom u sistemu odbrane i MUP-u, ali i u privatnom sektoru bezbednosti. Time što smo u istraživački tim uključili i ljude iz drugih organizacija i sa različitim iskustvima i znanjima želeli smo da obezbedimo što verodostojnije zaključke i preporuke.

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Datum: 13.06.2024.

    Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |

    Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.

  • Datum: 25.12.2023.

    Autor: Dušan Stanković |

    Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.

  • Datum: 19.09.2023.

    Autor: Maja Bjeloš | Ivana Ranković | Gorana Pebić | Đorđe Blagojević |

    U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.