PUBLIKACIJA: Analiza
Posle 20 godina privatno obezbeđenje ponovo u okrilju zakona?
Koje su to novine, šta su poboljšanja, a šta je ostalo neuređeno u novom vladinom predlogu zakona o privatnom obezbeđenju, analizira Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Nedavno je Vlada RS uputila Narodnoj skupštini Predlog zakona o privatnom obezbeđenju (u daljem tekstu ZPO) i Predlog zakona o detektivskoj delatnosti (u daljem tekstu ZDD). Ukoliko poslanici usvoje ova predložena rešenja, Srbija bi prestala da bude jedina zemlja u regionu gde ovaj sektor nije zakonski regulisan.
Podsećanja radi, od 1993. godine ukidanjem propisa koji su regulisali društvenu samozaštitu, bilo je par pokušaja da se privatna bezbednost stavi pod kapu jednog zakona.
Početkom protekle decenije, predlog koji je izradio MUP povučen je iz Parlamenta i nikad nije vraćen na ponovno razmatranje. Potom, krajem 2010. godine je MUP u saradnji sa Udruženjem za privatnu bezbednost, organizovao nekoliko okruglih stolova u formi javne rasprave o nacrtima zakona o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti.
Nakon intervencije Poverenika i nevladinog sektora, zbog neusklađenosti za Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ovi zakoni su povučeni iz Parlamenta na dalju doradu. Pored ovih napora, nekoliko nacrta je stiglo i iz nevladinog sektora, ali nikad nisu imali blagoslov ulaska u parlamentarnu proceduru.
Najveći broj ovih rešenja sumirana su u aktuelnim predlozima zakona.
Kompletnu analizu možete pročitati u priloženom PDF dokumentu.
Tagovi: ..., analizira, beogradskog, bezbednosnu, centra, godina, istraživač, marko, milošević, novine, novom, obezbeđenje, obezbeđenju, okrilju, politiku, ponovo, predlogu, privatno, privatnom, zakona
DETALJI
AUTORI
PODELITE
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 13.06.2024.
Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |
Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.
Datum: 25.12.2023.
Autor: Dušan Stanković |
Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.
Datum: 19.09.2023.
Autor: Maja Bjeloš | Ivana Ranković | Gorana Pebić | Đorđe Blagojević |
U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.