Prioriteti u reformi policije

Prvi prioritet u reformama treba da bude depolitizacija rada policije i uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja ljudskim resursima u policiji. Trenutno u Srbiji rad policije umnogome zavisi od interesa političkih stranaka zbog čega policija gubi svoju operativnu nezavisnost i odgovornost. Policijska služba je odgovorna izabranim institucijama, a ne pod kontrolom političkih predstavnika. Uloga ministra unutrašnjih poslova je da određuje prioritete i politiku rada policije, te da obezbedi sredstva za njihovu realizaciju. Sve ono što se direktno tiče rada policije odgovornost su direktora policije na čiji izbor ne treba da utiču političari. Politizacija policije najviše utiče na upravljanje ljudskim resursima što podrazumeva da ne postoji jasan sistem zapošljavanja, napredovanja, usavršavanja zaposlenih u MUP-u. Potrebno je razviti mehanizme internog i spoljnog oglašavanja slobodnih radnih mesta u MUP-u, te definisati tačne pokazatelje na osnovu kojih se procenjuje rad policajaca i načine kontrole prilikom selekcije kadrova u MUP-u. Kriterijumi za napredovanje u policijskoj službi, naročito za visoke pozicije, trebalo bi da budu javni.

Drugi prioritet treba da bude uspostavljanje delotvornog i nezavisnog sistema unutrašnje kontrole. Neophodno je zakonski urediti ovlašćenja i razgraničiti nadležnosti u radu različitih jedinica koji obavljaju zadatke kontrole zakonitosti rada i unutrašnje kontrole policije, što podrazumeva izmenu Zakona o policiji. Sektor unutrašnje kontrole policije trebalo bi da o svom radu direktno izveštava Narodnu skupštinu i nadležni odbor za unutrašnje poslove, kome bi trebalo da bude i odgovoran. Potrebno je ojačati ljudske, materijalne i finansijske sposobnosti Sektora i omogućiti im nezavisan rad.

Treći prioritet jeste izvršiti decentralizaciju policije i ubrzati rad na sprovođenju policije u lokalnoj zajednici. To podrazumeva veće odlučivanje na lokalnom nivou u vezi s problemima kriminaliteta koji pogađaju lokalnu zajednicu, dok bi i dalje postojala saradnja i koordinacija u istragama teških krivičnih dela na republičkom nivou. Veća decentralizacija ovlašćenja takođe bi omogućila veću odgovornost policije na lokalnom nivou. Potrebno je usvojiti i realizovati akcioni plan za sprovođenje Strategije rada policije u lokalnoj zajednici.

Oformiti samo jednu specijalnu policijsku jedinicu sa jasnim nadležnostima i zadacima treba da bude četvrti prioritet nove Vlade. U Srbiji postoje tri specijalne policijske jedinice (Žandarmerija, PTJ, SAJ) čije se nadležnosti prepliću, niti su zakonski jasno utemeljene. Žandarmerija, koja je i najbrojnija specijalna policijska jedinica, bila je predmet mnogih afera tokom 2013. godine što ukazuje na to da nema odgovarajuće kontrole nad njom.

Kao peti prioritet treba istaći jačanje kapaciteta policije za realizaciju finansijskih istraga organizovanog kriminala i visokotehnološkog kriminala. Policijski kapaciteti za vođenje istraga su ograničeni jer umnogome zavise od kapaciteta Bezbednosno-informativne agencije, naročito prilikom korišćenja posebnih dokaznih radnji (tajni nadzor komunikacija, tajno praćenje i snimanje, simulovani poslovi i sl.). Zavisnost od BIA postoji i zbog problema curenja informacija iz MUP-a, zbog čega koordinaciju upotrebe posebnih dokaznih radnji preuzima BIA.