PUBLIKACIJA: Pojmovnik
Programsko budžetiranje u sektoru bezbednosti
Šta je programsko budžetiranje, zašto se uvodi i kakav bi programski budžet trebalo da bude u ovom pojmovniku otkriva istraživačica BCBP Katarina Đokić. Publikacija čiji je urednik izvršni direktor BCBP Predrag Petrović predstavlja osnovnu zamisao programskog budžetiranja i način na koji ono utiče na sektor bezbednosti.
Počev od 2015. godine budžet Srbije u celini, kao i svih pojedinačnih budžetskih korisnika, uključujući u to i Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, izrađuje se po programskom modelu.
Programsko budžetiranje podrazumeva da se finansijska sredstva alociraju po određenim celinama – programima – koji su uspostavljeni u skladu sa zacrtanim ciljevima politika u različitim sektorima.
Postoji više razloga zbog kojih je uvođenje programskog budžeta značajno za sektor bezbednosti. Izdvajamo ključna tri:
Prvo, programsko budžetiranje omogućava povezivanje strateških dokumenata sa planiranjem izdataka.
Na taj način moguće je ciljano usmeravati sredstva ka razvoju neophodnih kapaciteta za suprotstavljanje definisanim bezbednosnim pretnjama, izazovima i rizicima.
Drugo, programsko budžetiranje olakšava prioritizaciju izdataka, što je naročito važno u uslovima ekonomske krize, kada su raspoloživa finansijska sredstva znatno ograničena i kada nije moguće odgovoriti na sve uočene potrebe unutar institucija.
Konkretno, u oblasti nabavki prioritizacija podrazumeva kupovinu onoga što je najpotrebnije.
Treće, na ovaj način povećava se transparentnost budžetiranja, pošto građani mogu ne samo da vide na šta će njihov novac biti potrošen (npr. plate, potrošni materijal) već i u koje svrhe (npr. učestvovanje u multinacionalnim operacijama ili video-nadzor u saobraćaju).
To omogućava preispitivanje svrsishodnosti javnih rashoda, čime se ujedno povećava odgovornost institucija, odnosno odlučilaca: ministara, državnih sekretara i Vlade u celini.
Važno je napomenuti da programski budžet nije koristan samo građanima već i državnim institucijama koje vrše spoljni nadzor nad sektorom bezbednosti, naročito Narodnoj skupštini i Državnoj revizorskoj instituciji.
Osim prednosti koje donosi, programsko budžetiranje suočava se i sa određenim izazovima. Reč je, pre svega, o neizvesnosti planiranja, definisanju načina na koji se ocenjuje učinak rashoda i raspoređivanju administracije i ljudskih resursa po programima.
Ova publikacija se izdaje uz pomoć Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije kroz projekat „PRO-CURE: Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti”. Za sadržaj publikacije odgovaran je isključivo BCBP.
Celu publikaciju možete pročitati u PDF fajlu u prilogu ili na ovom linku.
Tagovi: ..., bezbednosti, budžetiranja, budžetiranje, đokić, istraživačica, katarina, način, osnovnu, pojmovniku, predstavlja, programsko, programskog, sektor, sektoru, utiče, zamisao
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 13.06.2024.
Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |
Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.
Datum: 25.12.2023.
Autor: Dušan Stanković |
Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.
Datum: 19.09.2023.
Autor: Maja Bjeloš | Ivana Ranković | Gorana Pebić | Đorđe Blagojević |
U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.