Rezolucija Saveta bezbednosti 1325: Izveštaj civilnog društva za 2014. godinu

Iako je bilo napretka u dosadašnjim demokratskim reformama, izborne promene iz 2012. godine su uticale na ženska prava. Nepostojanje jasnog kontinuiteta u reformskim procesima, negativno se odrazilo na primenu već postojećeg zakonodavstva i javnih politika u Srbiji.

Primetan je i manji napredak, kada govorimo o učešću žena u donošenju odluka. Žene čine manje od 30% novoizabrane Vlade, a broj žena u sektoru bezbednosti i mirovnim misijama je, takođe, mali. Najveći izazov, kada govorimo o učešču žena, su patrijarhalni stereotipi o ženama, tradicionalne „ženske” pozicije i uloge prema kojima su žene odgovorne za vođenje domaćinstva, što im otežava da, na primer, učestvuju i mirovnoj misiji. Takođe, uključivanje rodno osetljivih tema u programe treninga za sektor bezbednosti i mirovne misije je važan korak, koji može podstaknuti i veće uključivanje žena. Međutim, efekti tih treninga ostaju da se vide u budućnosti.

Postoji i napredak u učešću žena na pozicijama moći u zakonodavstvu. Takođe, žene su nalaze na nekim vrlo visokim pozicijama, poput portparolke Narodne skupštine, predsednice Upravnog suda i šefice Pregovaračkog tima za EU integracije. Međutim, taj pomak ne reflektuje veću zastupljenost rodnih tema ili veću rodnu ravnopravnost. Razlog tome je činjenica da žene na pozicijama moći često prate program svoje političke partije. Sa druge strane, aktivistkinje za ženska prava i žene iz civilnog društva nemaju pozicije moći. To se pokazalo prilikom planiranja i sprovođenja NAP-a, gde su njihova dostignuća bila marginalizovana. Takođe, novac iz državnog budžeta, koji dobijaju ženske organizacije, je vrlo mali.

Dugotrajan problem je i neuspeh države da sprovede pravdu prema žrtvama i kazni izvršioce seksualnog i rodno zasnovanog nasilja počinjenog u toku ratnih sukoba. Tok vođenja postupaka za ratne zločine, uključujući i zločine seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, je vrlo spor i nezadovoljavajući, a nema ni podataka o broju predmeta seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu. Takođe, nema napretka ni u pogledu naknade štete žrtvama seksualnog i rodno zasnovanog nasilja počinjenog u toku ratnih sukoba.

Uprkos činjenici da je Srbija potpisala i ratifikovala veliki broj međunarodnih konvencija o ljudskim pravima i usvojila brojne nacionalne zakone i strategije iz oblasti rodne ravnopravnosti i nasilja nad ženama, sprovođenje ovih propisa u praksi je nezadovoljavajuće, a problem zbog kojih su ti zakoni i strategije donete još uvek su prisutni. Neophodno je da Vlada preduzme korake kako bi se postojeće stanje promenilo.

Kompletan izveštaj za 2014. godinu možete preuzeti na ovom linku.

Ova publikacija nastala je u okviru projekta „Praćenje primene Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 Žene, mir, bezbednost na lokalnom i globalnom nivou“ koji sprovodi Globalna mreža graditeljki mira. Stavovi izraženi u publikaciji pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno stavove Globalne mreže graditeljki mira.