Stavovi građana o odgovornosti policije u Srbiji

Loša ekonomska situacija glavni je problem građana Srbije. Kada nisu preokupirani time brine ih korupcija, koja je za ogromnu većinu građana nešto normalno u našem društvu. Građani kažu da je ima svuda, pa i u policiji, odnosno u instituciji koja bi trebalo da zajedno sa tužilaštvom predvodi borbu protiv korupcije.

Samo 4 odsto građana misli da nema korupcije u policiji. Za više od dve trećine građana korupcija u policiji je rasprostranjena. Na osnovu rezultata prethodnih istraživanja javnog mnjenja, policija se uvek nađe u prvih pet najkorumpiranijih institucija. Tako je i sada, a policiji društvo prave zdravstvo, carina, sudstvo i tržišna inspekcija.

Saobraćajna policija, granična policija i deo policije koji se bavi suzbijanjem privrednog kriminala se ocenjuju kao delovi policije u kojima je korupcija najrasprostranjenija. Najkorumpiraniji unutar policije su zaposleni na visokim pozicijma i policajci sa kojima su građani u svakodnevnom kontaktu.

Četiri odsto građana navodi da je učestovao u koruptivnim radnjama sa predstavnicima policije. Čak i kada se uzmu u obzir socijalno poželjni odgovori i strah od priznavanja umešanosti u takve radnje, razlika između percepcije o korumpiranosti i iskustava je velika.

Građani smatraju da je nivo korupcije u Srbiji u poslednjih godinu dana ostao isti. Pri tome, borba protiv korupcije je personalizovana i doprinos institucija je veoma mali. Svaki peti građanin smatra da je predsednik Vlade najviše doprineo borbi protiv korupcije.

Ipak, građani Srbije i dalje nemaju jasnu ideju o tome kome bi korupcija trebalo da se prijavi, kao i koja je institucija pre svih drugih zadužena za borbu protiv korupcije u policiji.

Na kraju, građani smatraju da civilno društvo i Evropska unija imaju svoju ulogu u borbi protiv korupcije. Organizacije civilnog društva pre svega kao direktni učesnici u borbi protiv korupcije, bilo samostalno i u saradnji sa državom, a Evropska unija pre svega kroz finansijsku podršku.

Istraživanje je deo projekta Puls integriteta i poverenja policija na Zapadnom Balkanu POINTPULS koji podržava Evropska unija kroz program podrške civilnom društvu. Projekat zajednički sprovode Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Balkanska istraživačka mreža (BIRN) iz Beograda, Centar za sigurnosne studije (CSS) iz Sarajeva, Institut Alternativa (IA) iz Podgorice i Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) iz Prištine. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove Evropske unije.