Uzbunjivači u policiji: Zapadni Balkan

Uzbunjivanje je jedan od značajnih mehanizama suzbijanja korupcije, koja je na Zapadnom Balkanu rasprostranjena i duboko ukorenjena. Posebno je važno da uzbunjivanje i zaštita uzbunjivača u policiji bude odgovarajuća i efikasna, imajući u vidu njenu ulogu u borbi protiv korupcije.

U analizi je utvrđeno koliko su pravni okviri u oblasti uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača (sa naglaskom na primenu ovog mehanizma u policiji) u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i na Kosovu usaglašeni sa međunarodnim standardima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i međunarodne policijske organizacije INTERPOL. Za tu svrhu izabrano je 16 međunarodnih standarda i preporuka.

Glavni nalazi

Pravni okvir u oblasti uzbunjivanja na Zapadnom Balkanu je usklađen u najvećoj meri sa međunarodnim standardima, mada postoji prostor za unapređenje zakona i učenje jednih od drugih.

Više od 80 odsto preporuka i standarda međunarodnih organizacija za uzbunjivanje je potpuno ili delimično deo legislative u regionu. Svega 11 odsto nije ispunjeno, dok ispunjenost jednog standarda nije moguće izmeriti zbog nedostatka javno dostupnih informacija.

Pravni okviri u oblasti uzbunjivanja u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini u najvećoj meri prate međunarodne standarde i preporuke, dok u Albaniji i na Kosovu manje.

Značajan prostor za unapređenje postoji u delu koji se tiče podsticanja policijskih službenika da prijave zloupotrebe.

Stiče se utisak da, bez obzira na značajan stepen ispunjenosti međunarodnih standarda u zakonskim rešenjima, primena mehanizma uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača nije dovoljno zaživela u regionu.

U regionu postoji tendencija da se suzi mogućnost otkrivanja informacija u javnosti o nepravilnostima, što dovodi u sumnju posvećenost Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i Kosova da uzbunjivanje pokaže rezultate u praksi i doprinese borbi protiv korupcije.

Na Zapadnom Balkanu sistemski se ne prati sprovođenje mehanizma uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji, pri čemu zakon u većem delu regiona zapostavlja ocenjivanje efikasnosti normativnog i institucionalnog okvira za zaštitu uzbunjivača.

Jedini zvanični podaci o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača postoje u izveštajima nezavisnih državnih kontrolnih institucija, koje su nadležne za spoljašnje uzbunjivanje, ili u izveštajima ministarstava pravde. Međutim, takvi izveštaji su zbirni i u njima se ne ocenjuje posebno uzbunjivanje u policiji ili nekim drugim oblastima koje su posebno rizične za pojavu korupcije.

Sadržaj i način istraživanja

U prvom i drugom delu analize opisani su pojam, vrste i značaj uzbunjivanja za borbu protiv korupcije, odnosno specifičnosti funkcionisanja ovog mehanizma u policiji.

U trećem, glavnom delu analizirana je usaglašenost pravnog okvira uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača na Zapadnom Balkanu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Dodatno, u ovom delu analize nalaze se i primeri iz Srbije, koji ukazuju na probleme do kojih dolazi tokom primene mehanizma uzbunjivanja i zaštite uzbunjivača u policiji.

Prilikom istraživanja primarno je korišćen metod analize sadržaja relevantnih međunarodnih ugovora i dokumenata, zakona, podzakonskih propisa i internih akata u regionu, koji uređuju uzbunjivanje i rad policije. Pored toga, tokom septembra 2018. godine obavljeni su intervjui sa predstavnicima osam organizacija civilnog društva u regionu, a u slučaju Srbije i intervju sa Sindikatom policije Sloga. Dodatno, analiza pruža osvrt jedino na slučajeve iz prakse u Srbiji s obzirom na manjak dostupnih informacija o uzbunjivanja u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu.

Analiza je objavljena u okviru projekta„Puls integriteta i poverenja u policiju na Zapadnom Balkanu”, koji treba da doprinese povećanju poverenja u policiju. Zbog toga se sedam organizacija civilnog društva iz regiona okupilo u POINTPULSmrežu, koju čine: Analytica iz Skoplja, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Balkanska istraživačka mreža iz Beograda, Centar za sigurnosne studije iz Sarajeva, Institut Alternativa iz Podgorice, Institut za medijaciju i demokratiju iz Tirane i Kosovski centar za sigurnosne studije iz Prištine. Projekat podržava Evropska unija svojim programom „Podsticanje civilnog društva” u okviru „Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA)”.

Za sadržaj ovog izveštaja odgovoran je isključivo autor. Stavovi koji su izneti u ovom dokumentu nisu nužno i stavovi Evropske unije.