Rešiti položaj pripadnika civilne zaštite i policije na severu Kosova

{image1}

Budućnost jedinica civilne zaštite u opštinama na severu Kosova i dalje je neizvesna jer postoje različita tumačenja načina na koji će one biti integrisane u kosovske institucije, a ishod tog procesa u velikoj meri zavisiće od političke volje Beograda i Prištine, rečeno je na skupu koji je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) 28. maja 2015. godine u Medija centru.

Predstavljajući nalaze studije na temu integracije pripadnika Civilne zaštite u kosovske institucije, autorka Isidora Stakić, mlađa istraživačica BCBP, istakla je da je sporazum postignut  posle više od godinu dana pregovora, navodeći da je Srbija podnela listu od 751 pripadnika civilne zaštite, a da je dogovoreno da njih 483 bude integrisano u različite kosovske institucije. Sporno je, kako kaže, i to što Beograd i Prišina imaju suprotstavljenu percepciju o civilnoj zaštiti, jer vlasti na Kosovu, navodi ona, tvrde da je reč o paramilitarnoj jedinici, a Beograd da je to civilna a ne bezbednosna struktura.

Implementacija sporazuma o civilnoj zaštiti

{image2}

Poznato je, navodi ona, da će 80 pripadnika civilne zaštite biti angažovano u vatrogasnoj službi, 25 u kosovskoj kazneno-popravnoj službi, a 20 u institucijama za versko i kulturno nasleđe, dok je sudbina ostalih još neizvesna. Ona je istakla da treba sprovesti analizu profila pripadnika civilne zaštite i dodatnu obuku za prekvalifikaciju, kako bi se razvio plan kojim bi onima koji nisu integrisani bio olakšan prelazak iz bezbednosnih struktura u civilni život.

Stakić je naglasila preporuku da najveći broj pripadnika civilne zaštite treba da se integriše u Agenciju za upravljanje vanrednim situacijama, budući da postojeća vatrogasna služba sačinjena od 30 zaposlenih nije dovoljna da obavlja poslove zaštite i spasavanja ljudi i imovine na području koje obuhvata sever Kosova. Takođe, ona je navela probleme pri implementaciji sporazuma, kao što su ostvarivanje prava na penziju, kao i procesuiranje krivičnih istraga protiv pripadnika civilne zaštite.

{image3}Problemi u integraciji policije

Istraživačica BCBP Maja Bjeloš je podsetila na nalaze istraživanja o integraciji policije na severu Kosova i istakla da je od 337 bivših pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na kraju integrisano 287 i u Kosovsku policiju, a da je dobar deo njih ostao van institucija – neki su odustali od integracije, a neki su odbijeni iz bezbednosnih razloga.

Predstavnik neraspoređenih policijaca iz Kosovske Mitrovice Rajko Šekularac ocenio je proces integraciji srpskih policajaca u kosovsku policijsku službu kao uglavnom neuspešan i delimično urađen. Po njegovoj oceni, integracija policajaca nije donela veću bezbednost i poverenje građana na severu Kosova.

On je objasnio da policijaci u Kosovoskoj Mitrovici zahtevaju da se njihov status uredi zakonom Republike Srbije a ne uredbom Vlade, koju smatra nezakonitom i protivustavnom. Šekularac je naveo da bi zakonom trebalo omogućiti potpuno pravo na penzije, slobodu kretanja pripadnicima civilne zaštite, kao i mogućnost da se ponovo zaposle tako što će biti raspoređeni na teritoriji centralne Srbije.

{image4}

Zamenik načelnika Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova u MUP-u Srbije Željko Veselinović je istakao da spovođenje sporazuma o integraciji civilne zaštite i policije ba severu Kosova najviše zavisi od pregovora u Briselu koji su u toku. On je naveo da je Vlade Srbije za one koji nisu integrisani u kosovsku policiju opredelila naknadu, odnosno posebnu penziju u iznosu od 60 odsto prosečne plate koju su primali. Primanje te naknade ne sprečava ih da ostvare radni odnos na Kosovu i Metohiji, naveo je Veselinović, koji je na čelu radne grupe čiji je zadatak da sagleda sve probleme bivših pripadnika MUP-a na severu Kosova i predloži rešenja.

Uključiti građane na severu Kosova u primenu Briselskog sporazuma

Programski direktor NGO Aktiv iz Kosovske Mitrovice Branislav Nešović naglasio je da je Briselski proces tehnokratski, bez ljudskog lika, i da je transparentnost najveći problem jer građanima nisu dostupne informacije o tome šta se tačno ispregovaralo. On je naveo da se građani osećaju bezbednije zbog prisustva većeg broja policije na severu, ali čim se dogode konflikti, pojasnio je Nešović, pecepcija se menja. On je zaključio da vlasti u Beogradu i Prištini treba da uzmu u obzir strahove građana i prihvate saradnju sa nevladinim sektorom kako bi bezbednosni aspekti Briselskog sporazuma bili sprovodljiviji.

Izradi izveštaja doprineli stažisti BCBP Marija Djordjević, Ema Stepanović i Marko Milosavljević