Rodna ravnopravnost u vojsci i diplomatiji je put društva ka postizanju punih potencijala

{image1}

Cilj predavanja „Ne samo igra brojeva – lične perspektive o ženama, miru i bezbednosti“ nije bio da se razgovara o politikama koje su usvojene u Australiji i da se one porede sa stanjem u Srbiji, već da na primerima iz prakse pokaže kako te politike utiču na svakodnevni život ljudi na koje se odnose. 

„Nije sve u kvotama i broju žena u institucijama ili donošenju novih politika i institucionalnih mehanizama. Značajnije pitanje je na koji način sve to utiče na živote i karijere žena i muškaraca“, naglasila je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić, otvarajući serijal predavanja o liderima u borbi za ravnopravnost.

Žene u australijskoj vojsci su prisutne već od 1899. godine, ali do sedamdesetih godina 20. veka su bile angažovane u posebnim ženskim jedinicama. Tek nakon tog perioda one su integrisane u Vojsku Australije. Na izazove sa kojima su se suočavale žene tada ukazala je ambasadorka  Študert, koja je bila zaposlena u vojsci upravo u tom periodu (od 1978. do 1987. godine).

{image2}

Australijska ambasadorka je istakla da je veliki broj usvojenih dokumenata koji se odnose na poboljšanje položaja žena u vojsci Australije doveo do toga da više nema diskriminacije prilikom zapošljavanja na bilo kojoj poziciji, ali da je problem i dalje u tome što veliki broj muškaraca teško prihvata žene na vodećim mestima. „Stavovi se najteže menjaju. Tek nas očekuje dug put u cilju edukacije muškaraca o koristi koje imaju od žena u vojsci. Ali, to nije problem samo u Australiji. U mnogim državama još uvek vladaju patrijarhalna shvatanja i potrebno je puno vremena da se promene stavovi čitavog društva.“

Ambasadorka je naglasila da je u Australiji usvojen i Nacionalni akcioni plan za sprovođenje rezolucije 1325 kako bi se osiguralo da se sve što je napisano na papiru sprovodi u praksi. Ona je dodala da je u kreiranju NAP bilo veoma značajno učešće nevladinog sektora sa kojima su organizovali dvomesečne konsultacije.