Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji realizuje projekat u cilju pružanja sveobuhvatnog odgovora na bezbednosne pretnje žena i muškaraca u lokalnoj zajednici. Projekat počinje 1. septembra i traje do 31. decembra 2015. godine.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), u saradnji sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, organizovao je radionicu za predstavnike organizacija građanskog društva o izradi Nacionalne procene pretnje od teškog i organizovanog kriminala (SOCTA).

Jedan od glavnih faktora urušavanja sistema bezbednosti sa novih globalizacijskim procesima je i sumnja u to da postojeći «sistemi kolektivne i zajedničke bezbednosti mogu valjano da odgovore na nove izazove, rizike i pretnje.

Predstavnici državnih institucija - zaštitnik građana Saša Janković, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, Bojana Panić iz MUP Srbije, poznavaoci problematike biometrije - Ninoslav Janjić iz "WLS Electronic-a", mr Ratimir Drakulić (Fakultet organizacionih nauka), đakon Oliver Subotić iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) - kao i predstavnici organizacija civilnog društva (OCD), Dejan Milenković iz YUCOM-a i Aleksandar Pavić iz OCD "Za život bez žiga" učestvovali su u drugoj po redu javnoj raspravi predviđenoj projektom "Povećanje učešća ...

U prostorijama Centra su 7. aprilа 2011. predstavnici Ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, Kriminalističko-policijske akademiije i Vojne akademije, kao i organizacija civilnog društva učestvovali u proceni nacionalne bezbednosne politike u Srbiji. Dvadesetak učesnika bilo je podeljeno u dve fokus grupe u kojima su raspravljali o sledećim pitаnjima: Poimаnje bezbednosti u okviru politike nаcionаlne bezbednosti - ko trebа dа bude zaštićen u Srbiji, držаvа ili grаđаni? Procenа bezbednosnih rizikа i pretnji - štа ...

Više od 250 profesionalnih vojnika i civilnih lica učestvovalo je na seminarima održanim u deset garnizona u Srbiji i Crnoj Gori. Predstavljeni su i objašnjeni politički, strategijski i vrednosni temelji Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, te prodiskutovani novi bezbednosni izazovi, rizici i pretnje njenoj bezbednosti.

Svaka država koja želi da pristupi Evropskoj uniji mora se priključiti evropskoj zoni slobode, bezbednosti i pravde. Pomalo propagandno osmišljen naziv za koordinaciju politike unutrašnje bezbednosti među državama EU ne treba da zavarava. Nije reč o tome da je EU idealna zona slobode, bezbednosti i pravde, već o tome da je EU zona u kojoj su pretnje po slobodu, bezbednost i pravdu postale zajednicke i nedeljive.

U prvom su planu spoljne, doduše nespecifikovane, pretnje. U centru druge grupe poruka nalaze se mesni sektor bezbednosti i zatečene oružane snage – vojska, policija, tajne službe i parapolicijske snage.