Srbija je konačno privela kraju prvu generaciju reforme sektora bezbednosti. Ostalo je još da budu usvojeni novi zakon o BIA i zakon o privatnoj bezbednosti.

U narednom tekstu, najpre ćemo izložiti neke od argumenata, a zatim pokušati da odmerimo njihovu snagu u svetlu aktuelne političke situaicije u Srbiji.

Po tome na koji način izvršna vlast izveštava zainteresovane strane kako trguje SALW, Srbija se našla na četvrtom mestu u svetu.

Srbija se deklarisala kao „vojno neutralna" kroz rezoluciju 2007. godine, ali ni do danas ova strategija nije bila jasno predstavljena ni u jednom zvaničnom državnom dokumentu. Interpretacija ovog pojma ostaje nejasna.

Nakon usvajanja Strategije, otvorena su tri pravca delovanja i oni su sad ili već pokrenuti ili su u pripremi. Reč je od Beloj knjizi odbrane, Vojnoj doktrini i Pregledu odbrane.

Srbija je uvek bila zahvalna Rusiji za pomoć, nikad se nije svrstala ni u kakav savez sa njenim protivnicima, pa bi učlanjenje u NATO, ako je Rusija protiv toga, bilo prvi put da se Srbija uključuje u neku vojno-političku organizaciju čiji stav prema Rusiji nije uvek prijateljski. Zbog toga, i kada dođe vreme da se Srbija opredeljuje za pristupanje NATO, to bi trebalo da bude uslovno članstvo, odnosno članstvo uz jasan uslov da Srbija nikada neće učestvovati ni u kakvoj akciji NATO usmerenoj protiv Rusije.

Punih sedamnaest godina nakon ukidanja Zakona o društvenoj zamozaštiti, te deset godina nakon demokratske transformacije, kao i osam godina nakon neuspelog usvajanja Nacrta zakona o fizičko-tehničkom obezbeđivanju, država Srbija ima šansu da normativno uredi privatni sektor bezbednosti.