Promocija saradnje i odgovornog ponašanja u oblasti odbrane i bezbednosti u zemljama članicama OEBS-a bio je cilj trodevne radionice održane u Beogradu kojom je obeleženo 20 godina od usvajanja OEBS-ovog kodeksa ponašanja u vojno-političkim aspektima bezbednosti (OSCE CoC).

Javnu raspravu "Da li Srbija treba da bude vojno neutralna?" Centar za civilno-vojne odnose organizovao je u okviru projekta "Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici", koji je podržan od Instituta za održive zajednice, kroz donaciju USAID-a. Bila je to peta, poslednja u nizu javnih rasprava u kojoj su aktivno učešće uzeli politički odlučioci.

Nestanak iračke vojne sile stvorio je strateški vakuum na Bliskom istoku* i kratkoročno pomerio izraelsko-arapski vojni balans u korist Izraela.

Srbija se deklarisala kao „vojno neutralna" kroz rezoluciju 2007. godine, ali ni do danas ova strategija nije bila jasno predstavljena ni u jednom zvaničnom državnom dokumentu. Interpretacija ovog pojma ostaje nejasna.

Od momenta kada je prva „borbena grupa" (eng. battlegroup) postala operativna, politički lideri EU ponavljaju da je sada red da jedna robusnija Evropa, u situacijama gde je ugrožena (regionalna) stabilnost i gde su prisutna masovna kršenja ljudskih prava, bude spremna da vojno interveniše i prisili zaraćene strane na prekid neprijateljstava.

Srbija je uvek bila zahvalna Rusiji za pomoć, nikad se nije svrstala ni u kakav savez sa njenim protivnicima, pa bi učlanjenje u NATO, ako je Rusija protiv toga, bilo prvi put da se Srbija uključuje u neku vojno-političku organizaciju čiji stav prema Rusiji nije uvek prijateljski. Zbog toga, i kada dođe vreme da se Srbija opredeljuje za pristupanje NATO, to bi trebalo da bude uslovno članstvo, odnosno članstvo uz jasan uslov da Srbija nikada neće učestvovati ni u kakvoj akciji NATO usmerenoj protiv Rusije.