Aktuelizacija tema dogodila se u periodu kada je Srbija započela sa planiranjem i sprovođenjem neophodnih reformskih procesa kako bi se sistem migracija i azila uskladio sa pravilima i standardima EU.

Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je poslednju, četvrtu verziju plan za Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost. Evropska komisija je dala konačnu pozitivnu ocenu Akcionog plana istakavši da je urađen u skladu sa zahtevanim merilima i standardima Evropske unije.

Zajedničke aktivnosti Radne grupe za azil i migracije usmerene su ka poboljšanju statusa i tretmana tražilaca azila i iregularnih migranata, i uspostavljanju jasne migracijske politike u skladu sa evropskim standardima.

Ustav je najviši pravni akt jedne države, a bezbednost jedna od njenih najznačajnijih funkcija. Ovaj tekst, u kome ćemo analizirati način na koji su ustavopisci predloga Ustava Srbije regulisali sektor bezbednosti, je prilog nepostojećoj javnoj raspravi o Ustavu i rađen je u duhu najbolje srpske tradicije gojenja praseta uoči Božića. Rešenja iz predloga Ustava kratko ćemo uporediti sa Ustavom iz 1990. godine, ustavnom praksom u regionu i sa međunarodnim standardima.

U Srbiji i Crnoj Gori civilna služba je prvi put zaživela u praksi 22. decembra 2003. godine – tada je prvi prigovarač otišao u civilnu službu. Do danas, više od 16.000 regruta se prijavilo, a brojni su već i upućeni na ovakvo služenje vojnog roka. Medjutim i danas postoji dosta nedoumica oko daljeg razvoja ovog instituta, pogotovu u vezi sa usklađivanjem sa međunarodnim standardima iz ove oblasti i potrebama društva.