Uprava za sprečavanje pranja novca: nevidljiva služba Srbije
Istraživačica BCBP Katarina Đokić analizira posebne mere tajnog prikupljanja podataka koje koristi Uprava za sprečavanje pranja novca, kao i nadzor nad radom Uprave.
Uprave za sprečavanje pranja novca
Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko-obaveštajna služba, koja je centralni organ u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Nadležnost Uprave je propisana Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Uprava carina
Pred modernu carinsku službu postavlja se kontradiktoran zahtev. Od nje se očekuje da učestvuje u otkrivanju najtežih oblika prekograničnog kriminala, a da pri tom ne narušava ubrzan protok roba i putnika. Zato se carinska služba ne može više svoditi na prostu ulogu „fiskalne zaštitnice domaćeg tržišta i ekonomije", već se mora posmatrati kao činilac bezbednosti šire društvene zajednice.
Demokratski nadzor nad primenom posebnih mera i ovlašćenja
Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.
Civilna služba u Srbiji i Crnoj Gori – godinu dana posle
U Srbiji i Crnoj Gori civilna služba je prvi put zaživela u praksi 22. decembra 2003. godine – tada je prvi prigovarač otišao u civilnu službu. Do danas, više od 16.000 regruta se prijavilo, a brojni su već i upućeni na ovakvo služenje vojnog roka. Medjutim i danas postoji dosta nedoumica oko daljeg razvoja ovog instituta, pogotovu u vezi sa usklađivanjem sa međunarodnim standardima iz ove oblasti i potrebama društva.
