Istraživač BCBP Marko Savković objašnjava šta bi trebalo građani trebalo da znaju o korupciji u sektoru bezbednosti, koje su njegove specifičnosti, koji su rizici, šta u sektoru bezbednosti može dovesti do korupcije i šta su posledice po građane.

Primarna je obaveza parlamenta da stvori ustavne i zakonske uslove za reformu sektora bezbednosti,a posebno oružanih snaga. On ujedno treba da pribavi instrumente i procedure za efektivnu kontrolu sektora bezbednosti i oružanih snaga, kao i njihovih civilnih naredbodavaca.

Tokom predizborne kampanje, ali i pre nje, u Srbiji se nije vodila informisana javna debata o tome šta su bezbednosni prioriteti u vremenu koje dolazi. Umesto toga, oslanjajući se na Strategiju nacionalne bezbednosti čelni ljudi vojnih službi bezbednosti i načelnik generalštaba informisali su javnost o aktuelnim bezbednosnim izazovima i sledstveno tome šta treba da budu bezbednosni prioriteti Srbije. Zato je od velike važnosti pokrenuti debatu o ovoj temi i svrha teksta saradnika BCBP Iztoka Bojovića je upravo prilog tome.

Različiti bezbednosni problemi u jednoj zajednici, od vršnjačkog i nasilja u porodici do narkomanije i trgovine ljudima, različito pogađaju žene i muškarce. Zato prilikom osmišljavanja aktivnosti za rešavanje i prevenciju ovih problema u obzir treba uzeti i to da li su pojedine grupe više izložene određenim pretnjama, šta je uzrok njihove nebezbednosti i na kojim mestima dolazi do nasilja - zaključak je teksta čije su autorke istraživačice BCBP Gorana Odanović i Maja Bjeloš.

Ostvaren je bitan napredak u reformi sektora bezbednosti u regionu, ali i dalje postoje mnogi izazovi poput politizacije, kriminalizacije i nedovoljne civilne kontrole u praksi, ocenjeno je na okruglom stolu kojim je promovisan "Almanah o nadzoru sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu".

Javnu raspravu "Da li Srbija treba da bude vojno neutralna?" Centar za civilno-vojne odnose organizovao je u okviru projekta "Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici", koji je podržan od Instituta za održive zajednice, kroz donaciju USAID-a. Bila je to peta, poslednja u nizu javnih rasprava u kojoj su aktivno učešće uzeli politički odlučioci.

Povodom desetogodišnjice rada Misije OEBS u Srbiji u hotelu „Continental“ 16. maja održan je panel posvećen napretku u reformi policije u Srbiji. O najistaknutijim rezultatima u radu policije, ali i o ključnim preprekama govorili su Dražen Maravić, šef Biroa za strateško planiranje Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlajko Senić, član Odbora za odbranu i bezbednost, i Ivan Marović, bivši član organizacije Otpor. Skupom je moderirala Sonja Stojanović, direktorka Beogradskog centra za ...

Gotovo sve zemlje u tranziciji ka demokratiji, ustanovile su mehanizme koji treba da obezbijede odgovornost policije prema društvu ili da omoguće nadzor nad postupanjem po predstavkama građana.

Svaka država koja želi da pristupi Evropskoj uniji mora se priključiti evropskoj zoni slobode, bezbednosti i pravde. Pomalo propagandno osmišljen naziv za koordinaciju politike unutrašnje bezbednosti među državama EU ne treba da zavarava. Nije reč o tome da je EU idealna zona slobode, bezbednosti i pravde, već o tome da je EU zona u kojoj su pretnje po slobodu, bezbednost i pravdu postale zajednicke i nedeljive.