Borbene grupe Evropske unije

Tri preduslova morala su biti ispunjena da bi ideja stvaranja autonomnih vojnih kapaciteta Evropske unije (EU) bila pomerena sa mrtve tačke. Najpre je, stvaranjem tri nove institucije pridružene Savetu EU tokom 1999. godine, ustanovljen institucionalni okvir Evropske bezbednosne i odbrambene politike (EBOP). Zatim je, Berlin plus sporazumima određen status koji EBOP ima u odnosu na NATO. Najzad je Evropskom strategijom bezbednosti dat smisao (eventualnom) angažovanju ovih autonomnih kapaciteta, time što je definisano to koje vitalne vrednosti EU želi zaštititi.

U pojmovniku „Borbene grupe Evropske unije“ dati su odgovori na jedanaest pitanja o upotrebi vojnih autonomnih kapaciteta EU. Pitanja su:

1) Šta je borbena grupa EU?

2) Čemu su namenjene borbene grupe EU?

3) Kako je nastao koncept borbenih grupa?

4) U čemu je značaj konepta borbenih grupa?

5) Iz čega se sastoje borbene grupe EU?

6) Ko je nadređen BG i ko odlučuje o njihovoj upotrebi?

7) Koji su rokovi angažovanja i koje su zone mogućeg razmeštanja BG?

8) Gde su BG EU prvi put uspešno upotrebljene?

9) Kada je dostignuta puna operativna sposobnost BG?

10) Da li u BG mogu učestvovati isključivo članice EU?

11) Koji su to problemi sa kojima se koncept BG suočava tokom razvoja?

Autori pojmovnika su: Jelena Bešlin, Jovan Krivokapić i Milan S. Milutinović, polaznici Škole za evropsku bezbednost.