Bezbednosno uključenje SR Jugoslavije u evroatlansku zajednicu

Centralna tema oba skupa bio je odnos SRJ prema programu „Parnerstvo za mir“. Isto tako, oba skupa kao i publikovanje Zbornika podržali su NATO ured za štampu i informacije iz Brisela i Żenevski centar za kontrolu oružanih snaga.

Pristigli radovi i diskusije su, po kriterijumu tematske srodnosti, razvrstani u četiri odeljka. U prvi su odeljak ušli radovi koji, zajedno uzeti, nude obrise međunarodnog i unutrašnjeg političkog ambijenta u kome se tematizuju izgledi SR Jugoslavije za bezbednosno uključenje u evroatlantsku zajednicu. Uporedno čitanje saopštenja Dušana Lazića i Roberta Serry čitaocu nudi uvid u zvanične stavove SRJ i NATO o izgledima za buduću međusobnu bezbednosnu saradnju. Čitaoci time dobijaju priliku da ih ne samo uporede već i ukrste. Autor sledećeg teksta je Philipp Fluri, koji pozivom na iskustva neutralne Švajcarske i na njene motive za uključenje u program PfP, obrazlaže zbog čega bi SRJ, po njegovom mišljenju, trebalo što pre da započne svoje bezbednosno integrisanje u evroatlantsku zajednicu. Šta o tome misle građani Srbije, čitaocu predočavaju istraživački nalazi Milorada Timotića. Tekst Vladimira Rukavishnikova će čitaocu omogućiti da sazna kakvo je rusko viđenje evropske politike NATO. Ovo je tim interesantnije zbog učestalog, trezvenog ali i manipulativnog, baratanja »ruskim faktorom« na srpskoj političkoj sceni.

Zajedničku nit tekstova svrstanih u drugi deo Zbornika čine razmatranja savremenog mišljenja i praktikovanja bezbednosti. Prvo Michael Pugh načelno problematizuje odnos građanskog društva i sektora bezbednosti, promišljajući u tom kontekstu status i ulogu civilnog društva u novom mišljenju bezbednosti. Sledi tekst čiji je autor Marc Houben – o tokovima i preprekama reforme oružanih snaga u razvijenim evroatlantskim društvima. Vojin Dimitrijević u svom prilogu diskutuje, u kontekstu međunarodnog mira, međuzavisnost unutrašnjeg blagostanja i spoljne bezbednosti u zemljama uspešno izbeglim iz socijalizma. Radoslav Stojanović, pak, svoju analizu fokusira na propitivanje uticaja posebnosti regije Balkana na evropsku bezbednost.

U treći deo Zbornika uvršteni su radovi čiji se autori bave istraživanjem unutrašnjih pretpostavki i izgleda za bezbednosno uključenje SRJ/Srbije u evroatlantsku zajednicu. Analizom determinanti tranzicione strategije novih vlasti u Srbiji (DOS) Vladimir Goati posredno objašnjava i razloge njene situacione uzdržanosti prema hitrom ulasku SRJ u program »Partnerstvo za mir«. Svoju kratku diskusiju dominatnog političkog i ideološkog diskurs u Srbiji, Miroslav Hadžić koristi kao povod za elaboriranje potencijalnih koristi koje bi SRJ dosegla bezbednosnom integracijom u evroatlantsku zajednicu. Nakon toga, Mile Stojković predstavlja svoje nalaze o integrativnim kapacitetima vojnog i odbrambenog sistema SRJ. O promenama koje su učinjene, ali i koje tek treba da uslede da bi Vojska Jugoslavije mogla da se uključi u program »Partnerstvo za mir« izveštava Zlatan Jeremić.

Četvrti deo zbornika čine prilozi autora iz pet zemalja: Jovan Teokarević se bavi odnosom SRJ prema programu »Partnerstvo za mir«. Ivan Ivanov sumira iskustva koja je Bugarska stekla učešćem u Programu. Zolt Rabai predstavlja put Mađarske do članstva u NATO, dok Ljube Dukoski izveštava o odnosu Republike Makedonije prema programu »Partnerstvo za mir«. Poglavlje, a i Zbornik, završavaju analizom područja rada, ciljeva i strukture programa »Partnerstvo za mir« iz pera Stefan Merisanu.