Unutrašnje pretnje su uzrok straha na Zapadnom Balkanu

{image1}

Pretnje po zajednice Zapadnog Balkana dolaze iznutra, spoljni akteri se koriste za zastrašivanje birača, a organizacije civilnog društva trebaju da se znanjem bore protiv ovih narativa, zaključci su drugog panela konferencije koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao povodom proslave 20 godina rada, 28. novembra u Dorćol placu.

Drugi panel konferencije bio je posvećen dosadašnjoj saradnji civilnog društva sa državnim organima, percepcijama pretnji u regionu i ulozi građanskog društva u umanjenju bezbednosnih dilema.

Moramo napraviti razliku između percepcije građana i percepcije vlasti kada govorimo o bezbednosnim izazovima u Albaniji. Dok građani glavne izvore straha povezuju sa unutrašnjim dešavanjima, vlasti teže da odgovornost za pretnje pripišu spoljnim faktorima, kaže izvršni direktor Instituta za demokratiju i medijaciju iz Tirane Sotirać Hroni.

“Manje od 50 procenata građana Albanije veruje državnim institucijama, a sadašnji predsednik optužuje medije da kreiraju razdor u društvu. Korupcija, zarobljena država, organizovani kriminal, rastući autoritarizam – to su pretnje koje građane zaista zabrinjavaju“, smatra Hroni.

{image2}

 “Vlada Nikole Gruevskog je koristila medije da bi skrenula pažnju javnosti sa onoga što je negativno u samom društvu, a upravo na taj način je kreirala brojne pretnje. Sadašnja Vlada Makedonije, sa druge strane, koristi retoriku raštrašivanja i vrlo je pažljiva da ne učini nešto zbog čega bi je poredili sa prethodnim režimom“, navodi Lembovska.

Korupcija je dominantan uzrok nesigurnosti i na Kosovu, dok političari ovu pretnju umanjuju i govore da je to samo pogrešna percepcija stanovništva, navodi i Florian Ćehaja, izvršni direktor i jedan od osnivača Kosovskog centra za bezbednosne studije.