Broj zaposlenih Mađara je 487, ili 1,08 odsto od ukupnog broja zaposlenih u MUP-u, slede Bošnjaci, kojih je 453, odnosno jedan odsto, što je znatno manje od postotka ove manjinske zajednice u stanovništvu, koji iznosi 2,1 procenat. Sledeći po broju zaposlenih su Albanci, kojih ima 296, ili 0,66 odsto od ukupnog broja zaposlenih u MUP, i konačno 40 Roma, što čini 0,09 odsto zaposlenih u policiji od 1,44 odsto Roma u stanovništvu.

Ideja o stvaranju specijalizovane „čete" u Žandarmeriji izaziva dileme o postojanju transparentnog rada Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), komunikacije između organizacionih jedinica unutar MUP, i svrsihodnosti nove organizacione strukture Žandarmerije.

Dva entiteta koja su to učinila, Kosovo i Abhazija, multietničke su zajednice sa autoritarnim i konfliktnim nasleđem, izvor nestabilnosti u sopstvenom regionu i najzad, mesta na kome se ogledaju interesi velikih sila. Dakle, sve što se dešava na Kosovu, indikativno je za Abhaziju i obratno. Kako na Kosovu, tako i u Abhaziji, međuetnički konflikt posledica je kršenja ljudskih prava i gušenja autonomije.

Ukoliko želi da ubrza proces evropske integracije i da nadoknadi izgubljeno vreme Srbija nesumnjivo treba da, mnogo pre sticanja punopravnog članstva, otpočne i svoju odbrambenu integraciju u EU. Jedan od načina da to učini jeste da u periodu između 2010. i 2020. godine zajedno sa ostalim državama razvije borbenu grupu Zapadni Balkan.

Javnim diskursom o eventualnom pristupanju Srbije NATO dominira tema Kosova. Ne slažemo sa ocenom potpisnika „Deklaracije za referendum" da jednostrano proglašena nezavisnost predstavlja politički projekat NATO.

Ashraf Ghani and Clare Lockhart, Fixing Failed States: A Framework for Rebuilding a Fractured World, Oxford University Press, New York, 2008. (Prikaz objavljen u časopisu "Međunarodna politika", sep.-okt. 2009)

Vlada Srbije je mesecima najavljivala da će pružiti neophodnu podršku Paradi ponosa, u očajničkom pokušaju da zemlju predstavi lepšom nego što jeste u očima Evropske unije. Ipak, u trenutku kada se razarajući bes pojedinaca iskalio na strancima u centru Beograda, političari su ustuknuli. Ostatak priče je dobro poznat.

Novi zakon je pozitivan, ali ne i dovoljan korak. Dosta toga što je od suštinske važnosti, ovim Nacrtom zakona je ispušteno, što je pokazala i javna rasprava koja je u toku.

Kao bezbednosni akter koji nastupa na temelju jedinstvene spoljne politike 27 država članica, EU je Strategijom bezbednosti iz 2003. godine potvrdila nameru da bude globalno prisutna. Međutim, u reakciji na globalne izazove bezbednosti, ona mora raspolagati kredibilnim vojnim odgovorom. Tog odgovora ne može biti ukoliko prethodno nisu stvoreni politički preduslovi za angažovanje, odnosno, izgrađeni odgovarajući kapaciteti.