Veliki broj onih koji su podržavali referendum bili su dovoljno realni da znaju da bi uspeh bio ravan čudu (zbog izuzetno visokog dvojnog ustavnog cenzusa i pritiska na građane bez presedana). Ipak, konačni ishod od samo 26% izlaznosti, oni su doživeli kao rezultat na rubu srama.

Ideja otkupa vojnog roka nije izvorno naša, ali zbog manjka primera u svetu, nismo u mogućnosti koristiti tuđa iskustva. Takvo rešenje čak i postoji u nekom obliku na Kubi, te u Turskoj, ali samo za vojne obveznike koji žive u inostranstvu duže od tri godine, dok u našem okruženju, među zemljama u tranziciji – Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji..., takvih ideja je bilo i ima ih, ali dalje od ideje se nije išlo.

Njen međunarodni položaj nikad nije bio bolji niti njen uticaj jači, no ona ipak nije super sila, niti to još želi da postane.

Martovsko nasilje pokazalo je da je čitav politički i bezbednosni sistem, uspostavljen na Kosovu, disfunkcionalan sa teškim posledicama po politički i institucionalni život, međuetničke odnose, javnu i ličnu bezbednost. Pokazalo se i da je albansko političko vođstvo deo kosovskog problema, jer i dalje mobiliše albanski pokret na osnovu, još 1990. godine, proklamovanog "krajnjeg cilja" – nezavisnosti Kosova.

Kontrola je deo procesa upravljanja u kojem se utvrđuje stepen ostvarenosti cilja funkcionisanja organizacije, odstupanja i uzroci odstupanja ostvarenog u odnosu na planirano i vrši korekcija procesa radi ostvarivanja postavljenog cilja

U Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, kroz etnički, ideološki i verski sukob, došlo je do promene vlasti i društvenog sistema. Iz rata niko nije izašao neoštećen i pobeda je imala svoju cenu, a pobednici su nosili njene ožiljke, pa ipak su, zaneseni, mislili da sve počinje od njih.

snovno pitanje oko koga se vodi diskusija je da li će pristupanje Turske dovesti do "uvoza" kriza i konflikata u EU ili će, pak, dovesti do "izvoza" evropske zone mira i stabilnosti u Tursku i šire, na Bliski istok i Srednju Aziju.

Usložnjavanjem agende međunarodnih odnosa, te pojavom novih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, pojavom novih aktera u međunarodnim odnosima, tradicionalno viđenje samog koncepta bezbednosti, odnosno same njegove suštine, postalo je preusko.

Postavlja se pitanje da li je potreban poseban program zbrinjavanja viška vojnog kadra. Neophodnost programa, različitog od programa zbrinjavanja viška radnika u drugim strukturama, ogleda se u činjenici da otpuštena vojna lica ne gube samo posao, već i profesiju.