Moć civilnog društva protiv organizovanog kriminala

Civilno društvo i istraživački novinari imaju važnu ulogu u praćenju i sprečavanju organizovanog kriminala i zahtevanju odgovornosti institucija u tom procesu, ali im je potrebna mreža podrške, istaknuto je na diskusiji koju su Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GITOK) i Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovali 14. juna 2019. u Beogradu.

Nedavno objavljeni izveštaj „Žarišta organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu“ bio je polazna tačka diskusije. Prvi događaj je održan u biblioteci BCBP u Beogradu, a uslediće i prezentacije u ostalim prestonicama regiona.

Otvarajući događaj, direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić naglasila je da saradnja na Zapadnom Balkanu može biti veoma značajna za ekonomski razvoj, ali može i da otvori put organizovanom kriminalu. S druge strane, nedostaje policijska saradnja između južne Srbije, severnog Kosova i severne Makedonije.

Organizovani kriminal i politička i ekonomska sredina usko su povezani, istakao je Uglješa Ugi Zvekić iz GITOK-a. Nasilje, iznuđivanje, korupcija i organizovani kriminal infiltrirali su se u političke i ekonomske sektore.

Zvekić je posvetio vreme ekonomskom, društvenom i političkom kontekstu Zapadnog Balkana. Ekonomsku situaciju na Balkanu obeležava visoka stopa nezaposlenosti i emigracije i slaba ekonomija, dok u čitavom regionu postoji autoritarni politički stil. Političari se pozicioniraju kao stabilokrate koje sprečavaju eskalaciju napetosti u regionu, što izaziva rastuće nemire i proteste širom regiona. Dodatne probleme predstavljaju su nerešeni sukobi i etničke podele. Drugi faktori uključuju strani uticaj – težak put ka pridruživanju EU, kineske investicije i uticaj Rusije, Turske i zemalja Zaliva, rekao je Zvekić.

Civilno društvo protiv organizovanog kriminala  

Observatorija civilnog društva za borbu protiv organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi ima za cilj da omogući javnu raspravu o organizovanom kriminalu između države i civilnog društva i uključi civilno društvo kao mehanizam prevencije, objasnio je Zvekić.

Fatjona Mejdini iz GITOK-a je dodala da postoji potreba za osnaživanjem civilnog društva da nadgleda da li vlade ispunjavaju antikorupcijske obaveze date u okviru Berlinskog procesa i da ih poziva na odgovornost.

Mejdini je objasnila jedinstvenu metodologiju korišćenu prilikom izrade izveštaja i izazove sa kojima su se susreli.

Država i civilno društvo: paralelne realnosti?

Direktorka BCBP istakla je da je stav vlasti u Srbiji da borba protiv kriminalnih grupa napreduje. Civilno društvo skeptično posmatra te tvrdnje, jer postoji veliki broj hapšenja, ali nedostatak optužnica i pravosnažnih presuda pokazuju da je vrlo malo stvarnog angažmana sa organizovanim kriminalom, rekla je Stojanović Gajić.

Pre tri godine činilo se da je izvršena velika operacija protiv organizovanog kriminala, kada su mnogi ljudi uhapšeni, objasnio je glavni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. Međutim, ispostavilo se da su većina uhapšenih bili „sitna riba“ i da nije bilo sudskog epiloga.

U slučajevima u kojima su uhapšeni ozbiljni kriminalci bilo je pokušaja da se ne procesuiraju zbog organizovanog kriminala, već zbog utaje poreza, dodao je Dojčinović. Kada ni to nije uspelo procesuirani su po manjim optužbama, kao Dragoslav Kosmajac za ilegalno posedovanje zemljišta. Ovo je predstavljeno javnosti kao ogromna policijska operacija, ali je slučaj odbačen na sudu.

Istraživačko novinarstvo je ključno za informisanje javnosti i otkrivanje svega što nedostaje u zvaničnim izjavama, naglasio je Dojčinović. Međutim, novinari ne mogu da podnose krivične prijave. Zbog toga aktivisti moraju da skrenu pažnju javnosti kada nema reakcija države nakon što novinari iznesu dokaze. Uloga civilnog društva i novinara je da rade zajedno i stalno vrše pritisak na državne institucije da rade svoj posao, Dojčinović je zaključio.

Publika koju su činili predstavnici organizacija civilnog društva i međunarodne zajednice bila je veoma angažovana u diskusiji koja je usledila nakon panela.

Marija Anđelković je podelila iskustva s kojima se ASTRA susrela u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Presuda protiv trgovine ljudima kao oblika organizovanog kriminala poslednji put je donešena 2013. godine. Srpski zvaničnici su pokazali da ne veruju da su ljudi koji su uključeni u trgovinu ljudima deo organizovanog kriminala, već pojedinci koji pomažu prostituciji. Slučajevi ne zavise ni od političke volje, već od volje pojedinačnog tužioca, rekla je Anđelković.

Otpornost lokalnih organizacija civilnog društva

Milan Stefanović iz Protecte iz Niša istakao je nedostatak pristupa međunarodnim fondovima i pritisak lokalnih vlasti kao glavne probleme sa kojima se suočavaju organizacije civilnog društva izvan Beograda.

Postoji mnogo ovakvih priča širom Srbije. Zato je potreban sistem podrške i zaštite koji uključuje i medije, zaključio je Stefanović.

Organizacije civilnog društva su deo društva, a ne nešto što dolazi od spolja. Da bismo se suprotstavili organizovanom kriminalu moramo ojačati civilno društvo u regionu, Zvekić je zaključio.